Manastir Ravanica
sa crkvom Hristovog Vaznesenja

Na 11 km od Ćuprije nalazi se ovaj čuveni manastir koji
je podigao, kao svoju zadužbinu i grobnicu Knez Lazar
u periodu izmedju 1375-1381 god.
Kao uzor gradnje poslužili su svetogorski manastiri a
Ravanica je posle toga bila, takodje, uzor za gradnju
mnogih manastira. Pripada moravskom stilu.
Sama crkva ima 5 manjih i 1 centralnu kupolu a fasada
je radjena u dekorativnoj plastici sa više boja i rezanog
kamena, izmedju kojih je redjana opeka da deluje
ukrasno. Veoma su lepi ukrasi na prozorima kao i
rozete i venci na fasadama. Ceo kompleks je bio
opasan visokim bedemima sa sedam kula od kojih je
danas sačuvano malo. Sve očuvane freske nastale su
oko 1385 god. Veoma su lepe i čuveni su portreti
Kneza Lazara, Kneginje Milice i njihove dece Stefana
i Vuka. Uz njih se lepotom izdvajaju i Sveti ratnici sa
mačevima i štitovima i prelepim ratničkim uniformama.
Freske je radilo više majstora od kojih je sačuvan
potpis Konstantina. Izmedju pada srpske despotovine
1459 god i obnove Pećke patrijaršije manastir Ravanica
je doživeo opustelost, pljačke i razaranje. Zamišljen kao
grobnica Kneza Lazara dugo je bila bez mošti svoga
ktitora koje su bez glave, koja je u Carigradu, u
zbegovima od Turaka čuvane i nošene svuda po
tadašnjoj Srbiji, da bi se konačno iz Manastira Vrdnik
i Patrijaršije u Beogradu 1989 god na 600 god. od
Kosovske bitke bile vraćene u manastir Ravanicu
gde se i danas nalaze. Legenda kaže da će se Srbi
složiti i ratovi prestati kada se glava srpskog Kneza
Lazara spoji sa njegovim telom. Manastir je više puta
obnavljan. U modernom dobu obnova i konzervacija
započeti su 1956 god. i prakticno traju do danas.
Manastir je pod zaštitom
države. Za razliku od drugih manastira freske u
Ravanici su radjene na vlažnom malteru takozvanom
fresko tehnikom. To je razlog što su na mnogim
freskama danas boje izbledele.
Manastir je Ženski, aktivan je i o njemu brinu monahinje.

Slike: M.Dekić