najstarije na Fruškoj Gori. Podigla ga je Jelena Štiljanović, udovica srpskog despota Stevana Štiljanovića
koja je tu provela svoje poslednje dane. Prvi pisani pomen je iz 1561 god.
Tokom 17 veka Sinan beg mitrovački hteo je da ga sruši ne bi li od cigle i kamena sazidao dvor u Mitrovici.
Zauzimanjem mitropolita Pajsija i plaćanjem godišnjeg danka Petkovica je sačuvana.
Obnovljena je na inicijativu Arsenija Čarnojevića.Bila je filijala i metoh manastira Šišatovac.
Između ova dva manastira uvek je postojalo rivalstvo i borba za samostalnošću.
Crkva je zidana od kamena. Osnova crkve je u obliku krsta. Manjih je dimenzija.
Osmostrana kupola je na stubovima. U pročelju priprate je barokni zvonik. Fasada je ukrašena.
Obnavljana je više puta. Freske su prilično uništene i ono što je ostalo danas je konzervirano.
Živopis je rađen u duhu stare srpske umetnosti. Ikonostas je rađen 1735 god. ali je od njega
ostao samo veliki krst i dve ikone i nalaze se u muzeju u Sremskoj Mitrovici.
Obnova crkve urađena je 1950/52 god. pa 1981 god. i traju još.
Porta sa crkvom i konakom i pratećim objektima lepo je uređena.
Pored manastira je manastirski ribnjak. Velika crkvena svetinja su mošti Svete Petke, njena ruka,
koja se nalazi u plavom kivotu pored levog stuba. Svete mošti se u Petkovici nalaze od pre dve godine.
Manastir je aktivan, ženski i o njemu veoma lepo brinu tri monahinje.
