☞ Praznik: 25. marta (7. aprila) · Blagovesti — dan kada je Arhandjeo Gavrilo objavio Djevi Mariji rodjenje Sina Bozijeg · Jedan od 12 velikih praznika
Ovaj akatist prati dijalog Arhangela Gavrila i Djeve Marije kroz 13 kondaka i 12 ikosa — od zapovedi Gospoda Gavrilu, preka prvog javljanja, djévicanskih sumnji i pitanja, do konacnog Fiata: „Évo sluskinje Gospodnje.” Jedinstven je po tome sto dramatizuje oba glasa — i Andjeoov i Djévicanin.
Izabranoj na prevecnom Savetu Bogodevi Mariji, da poslüzi velikoj tajni Bogoovaplotenja, Koja sija djévicanskom cistotom više od nebeske cistote, pobozne pesme prinosimo Ti, Bogorodice, zbog sveradosne Blagovesti Tvoje od Arhangela. Ti pak obradovana i Koja mozeš podariti radost palim ljüdima, izbavi nas od svih nevolja i grehovnih muka i üzvedi nas ka nebeskoj radosti, da Ti sa arhandelom Gavrilom klichemo:
Arhandjeo Gavrilo stojeci pred prestolom Bozijim dobi zapovest od Gospoda: „Idi u grad Nazarét, u kome zivi devojcica Marija… prigledi krotko i prva rec tvoja neka Joj donese radost, i da Joj uskliknes ovako:
Arhandjeo Gavrilo videvsí da se umilostivio Covekoljubivi Gospod, videvsí pogibelj rod ljüdski, veoma se zadivi kako Bog, Koga ne mogu smestiti nebesa, hoce da se smesti u djévicansku utrobü, kako Bog u Koga Heruvimi i Serafimi ne smeju gledati hoce da se javi na zémlji u liku coveka. Toj neiskazanoj tajni cudecci se sa strahom zapéva:
Aliluja!
Razum nerazumni otkrivajuci neobicnu tajnu, rece Vladar Andjela Arhangelu: „Gdé hoce Bog pobedjuju se zakoni prirode. Gavrilo pak cuvši ovo, ispuni se Bozanske radosti i ode u Nazarét, razmišljajuci kako ce Joj objaviti cudesnu tajnu, i rece u sebi: javicu Joj prvu radost i celivajuci zapevaci ove reci:
Bozanskom silom ukreplj en sa nebeskih visina slété veliki Arhandjeo i dodjé u grad Nazarét i pronadjé Svetu Djevü Koja u domu svome ne staraše o zivotnim brigama, nego boravase u molitvi i citanju knjiga. Ona pak otvorivsi knjigu proroka Isáije, citaše: „Evo, devojka ce zaceti i rodice Sina i dace mu ime Emanuil.” I zapalivsí se serafimskom ljubavlju, moljaše se da Je vidi, i ako moze da Joj Ona bude poslednja slüskinja, da bi radosno pevali Bogu:
Aliluja!
Imajuci veliki strah i poboznost prema Bodevojci, Koju Bog izabra da bude Vladarka neba i zémlj e, veliki Arhandjeo dodjé u njen dom i iznenada stadé pred Preblagoslov enom sa velíkom krotošcu, stadé bételesni pred cistom Djévom, da bescasuce zensko pretvori u cast, da ucini zarucenje izmedju Sazdatelja i sazdanja, i svetlim glasom odmah kaza Bezbracnoj:
Imajuci burü unutrašnjih sumnjivackih pomisli, smüti se Presveta Djéva cuvsi takvu nebesku blagovest, pomislivsi pak u sebi kakav ce biti taj celiv, rece Arhangelu: „Éva, moja pramater poslušavsi savet zmijin, lisa se Bozanske hrane, bila je isterana iz raja, stoga i ja plasim se tvoga neobicnog celiva, stidim se namere. Ja pak u tišini duha moga pevaci:”
Aliluja!
Arhandjeo cuvsi visinu smirenih reci Presvete Djéve, rece Joj: „Zašto se mene bojiš, Preneporocna, koji se Tebe bojim? Ne boj se, Mirijam, nasla si blagodat u Boga zbog bezmerene djévicanske cistote Tvoje. Zbog toga ces zaceti u utrobi i rodices Sina i daces mu ime Isus. On ce biti veliki i nazvace se Sin Višnjega.” Blagovéstéci pak ovu veliku tajnu poboznosti, sa strahom Ti vapíjem ovako:
Cuvsi bogon adahnuté reci Arhangela, Presveta Djéva se smüti više nego pré, jer joj one javljahu Rodjenje. Zato rece Arhangelu: „Kako cu zaceti, kada sam još djéva, istinitska devojcica i néüdata? Kako ce to biti, kada ne znam za müza? Kaze mi nacin rodjenja koji nece povrediti moje djéstvo, i tada ceš naci moje srce pripravno prema Bozijoj nameri,” da bi sa radošcu pevala Bogu:
Aliluja!
Arhandjeo videvsí veliku veru Précisté, réce Joj: „Reci koje mi govoriš jesü obicné reci rodjenja smrtnih ljüdí, zakonom pak prirode nece delati Isüs, Tvorac prirode, Djévo. ‘Düh Sveti sicice na Tébé i sila Višnjega oséniti Te, zato i ono što ce se roditi bice Sveto i nazvacej se Sin Boziji.'” Zbog toga Te proslavljam ovako:
Bozanskom i nebeskom vésniku, tebi vérüjem da ce tako da büde, rece Presveta Djéva Andjelü; vidim pak tebe obasjanog andjelskom svetlošcu, medütim stidim se da brzo poverüjem recima Tvojim ne razabravsi prvoprvo sa svakom poüzdanošcu. Cula sam za neküü svéšténu Djévü koja ce roditi Emanüila, nekada predskazanü prorocimaa. Zbog toga hocu da razümem, kako ljüdska priroda moze da podnese mesavinü sa Bozanstvom, da saznam silü tajne i sa verom zapevam Bogu:
Aliluja!
„Zasijaj sada, Precista, Tobom celoMe svetu veliku tajnu ovaplotenja Bozijega”, rece Arhandjeo Bogorodici. „Ti si ona sveta Djéva o kojoj prorokova Isaija. Ti si Dvér Bozanstv a, cistotom zapecacena i cuvana djéstvenošcu… Gospod ce proci Tobom, kao što prolazi suncani zrak, staklo ili kristal.” Stoga proslavljajuci veliku tajnu Tvoju, vapíjemo Ti ovako:
Zéleci da poverüje strašnoj tajni Arhandjeovim recima, medütim Presveta Djéva se smüti razmišljajuci o ovoj velikoj tajni, i sva stidéce se govoraše: „Réci mi, Gavrile, najiskrénijé, kako ja istinitski trülézna, mogu roditi sa télom Bételesnoga koji svagda cini cüdésa Bozanskom silom? Kako moze nesmestivi i svima névidijiivi da se ü seli u utrobu Djévinü küü Sam sazda? Réci mi ovo da sa verom pevam Bogü:”
Aliluja!
„Nové i neobicne i cudesne Tvoje tajne”, réce Andjeo Bogorodici, „i novü tvar pokaza Tobom tvorac Gospod svega. Ti pak, jedina primices Cara Ovaploténog u utrobi da bi se Ti jedina nazvala Majka Sina Bozijega, Cista… I kao što je od rebra Adamovoga sazdana Éva bez matéré, tako i sada iz Tvoje djéstvénosti ovaplotüje se bez oca Gospod svih.” Stoga, primi moj celiv da bi sva rlémena zemaljska radosno pevali Tebi:
„Velicina neobicnog rodjenja me smücüje”, recel Presveta Djéva Andjelu, „büdüci da Svéblagi hoce natprirodno da se üseli u mene. No radosné réci tvoje primivsi, ispüni se Bozanskim veselijem; neka se sada sa mnom ükine stara Évina osüda, i neka se mnom opravda düg ljüdí, da bi svi radüjüci se ovoj svetloj Blagovésti, blagodatno pevali Bogü:”
Aliluja!
„Sva tvar sada se radüje zbog Tebe, Blagodatna, Sabor Andjela i ljüdski rod”, réce Arhandjeo. „Tobom se danas blagoslovi Avram züog naraštaja svoga, Tobom se sada Éva oslobodi od starog bola, Tobom se danas radüje Adam, jer danas se ispünjüje prva blaga vest palim ljüdima. Tobom sva tvar sada pocinjé da se oslobadja od ropstva trülézí ü slobodü slavé décé Bozijé.” Da bi Ti svi ü vékové ovako hvalili:
Sva priroda andjelska zadivi se sada, zbog Tebe, Pécista, cuvsi divni tvoj razgovor sa arhandelom Gavrilom, a najpré ovü molitvü Tvojü: „Düšü ocisti, telo osveti, ücini me velíkom Crkvom Bozíjom i Skínijom Bogoükrašénom, da se ispünim Presvetim Dühom.” Kada si po ovoj molitvi kazala iz smírnog srca Tvoga: „Évo, slüškinje Gospodnjé, neka mi büdé po réci Tvojoj” — sve nebeské silé proslaviše Boga, videcsí da je Tvoje srce spréemno za primanje Bozanstva i sa strahom i radošcu zapévase Mu:
Aliluja!
Mnogoréciti Bozanski sveti arhandjeo Gavrilo je bio u strahu cutavsi, i prekinüo je tvoje reci, kada si, Presveta Djévo, kazala smérné réci: „Évo slüškinjé Gospodnjé, neka mi büdé po réci Tvojoj.” — Sin Boziji postaje Sin Djévin da bi ücinio Adama Bogom. Savécna Réc Oceva, ne odvajajuci se od nébésa, sidjé na zemijü i posta télo i üséli se médjü nama, néiskazano snishodi i ü sélijava se ü Djévinü ütrobü. Neka se radüje, dakle, Nébo i zemija i sa arhandjelom neka pevá Précistoj Djévi ovako:
Zéleci spasiti svet, Covekoljübac Gospod sidjé kao dazd na rüno ü précistü ütrobü Tvoju, o Bogomati, i odmah neiskazanim nadolaskom Svetoga Dúha ücini se nesaznajiivo zacece. Prevecna Rec Bozija posta télo i üseli se ü Tebe, primivsi je od Précisté Krvi Tvoje… i tada pak djévicansko srce Tvoje ispüni se bozanskom zéljom i düh Tvoj gorase plamenom sérafimské ljubavi. I tako nasladjüjüci se ovim neiskazanim bogoljübljem, Ti si Se poklonila Ovaplotonome od Tebe Gospodu Tvome i radosno si Mü pevala:
Aliluja!
Tvrédjava si, Bogorodice Djévo, jer djévsténo si od Düha Svetoga zacela Prédvécnog Boga i ostala Djéva, i time si oslobodila Évü od staré tügé. Danas radost Blagovestí, praznik djéstvenosti, i tajna vélika, pocétak nasega spasenja. Danas se veseli Nébo i radüje zémija. Stoga veliki Gavrilo, razümevsi dühom velíku tajnu Bogoovaplotenja, pokloni se sa velíkim strahom ovaploténom ü Djévinoj ütrobi Spasitelyü sveta, i Précistü Djévü üzpoštova prilácinim poklonjénjem kao Carícü neba i zémijé, i sa velíkom poboznošcu zapeva Joj ovako:
Svéümilné pésme prinela si, Précista, kada si po odlaskü Arhangela posetila pravednü Jélisavetu, mlijadu rodjaku Tvoju i vesélim dühom objavila joj radost Blagovestí, govorecci: „Velica düsa moja Gospoda i obradova se düh moj ü Bogü Spasiteljü moMe. Jer pogléda na smirenjé slüskinijé Svojé.” Ova poseta Tvoja obradova pravednü Jélisavetü i zaigra se od radostí détée Jovan ü ütrobi njenoj. Neka zaigra sada düh naš, osétivsi ü dan Blagovestí Tvoge radost posete Tvoje. Zbog toga sa Jélisavetom klichemo Ti: Blagoslov ena si ü zenama i blagoslov en je plod ütrobe Tvoje, Komé neprestano svi da pevamo:
Aliluja!
Vélika i bozanska svetlost zasija ü düsí Tvojoj, Précista, kada po réci Arhangéla Sveti Düh sidjé na Tebe, i sila Višnjéga oseni Te i kada si odmah zacela ü bogoblagodatnoj djéstvenoj ütrobi Tvojoj Tvorca svetlostí. On prosvetí Tebe kao sünce, svetlom Bozanstva Svoga, svu proslavi i obozi; oca Tebi o Tebi Düh Sveti ü pesmama: „Sva si dobra, blíska Moja i nema poroka ü Tebi.” Prosveceni tom Bozanskom svetlošcü Tvojom, neka i mi zapevamo Tebi, kao Majci svetlosti ovako:
Bozanska blagodat i velika radost procveta danas celoMe svetu, Précista, ü svetlonosni dan Blagovestí Tvojé, jer Tebe radi toga dana presta stara tüga i postavi se pocétak spasenja ljüdí. Herüvim odstüpi od drveta zivota i dverí rájské vernima se opet otvaraju, sav svet ispüni se radošcu, otkako vélíkí Gavrilo sa visine Tebi üzglasi „Raduj se!” Zbog toga danas pak dostojno neka se vesele nebesa, zémija neka se radüje i svako bice i tvar neka peva zbog Tebe Bogü:
Aliluja!
Sveradosno proslavljajuci od Arhangela Blagovésti Tvoje, Bogorodice, svi hvalimo neobicnü i velíkü tajnu cistog i djéstvenog od Düha Svetoga zacéca Tvoga, poklanjamo se netrüléznom zacecü od Tébé Sinü Tvome Hristü Bogü nasem i iz svega srca verüjemo i ispovedamo da si ü Bozanskom zacecü i posle rodjenja Tvog ostala Prisnodjéva. Zbog toga Ti sa Arhandelom Gavrilom prinosimo ove pesme:
O, Sveopevana Ütésitéljná Névésto, Cista Djévo, Koja brak nisi poznala, zadivila si Arhangéla krasotom djéstva i danas si pozajmila télo Bogü Slovü. Primivsi sadasnji nas prinos zbog najradosnijé Tvoje Blagovestí od Gavrila, sacüvaj ü djéstvenosti zarücéné Hristü Bogü, ükrepi sve ü cistoti, i izbavi od névolja da bi oslobodivsi se Tobom vecnih müka, Tobom raj pronasli i gdé bi svi pevali Tebi i Bogü:
Aliluja!
(Ovaj Kondak se cita triput, a zatim Ikos 1. i Kondak 1.)
Arhandjeo Gavrilo… dobi zapovest od Gospoda: „Idi, dakle, ü grad Nazarét… prigledi krotko i prva rec tvoja neka Joj donese radost:”
Kondak 1 (ponavljanje)
Izabranoj na prevecnom Savetu Bodevi Mariji… izbavi nas od svih nevolja i grehovnih muka, da Ti sa arhandelom Gavrilom klichemo:
Svemocna, Précista Gosdjo Vladarka Bogorodi ce, primi ové casné i priladné daroé koje Tebi jedinoj prinosimo mi, nedostojné slügé Tvoje, od svih naroda izabrana, Koja si se javila visa od sve tvari nebéské i zemajijské.
Büduci da Tébé radi Gospod sila bi sa nama i Tobom poznasmo Sina Bozijega i üdostojisomo se Svetoga Téla Njeovg i Précisté Krvi Négové. Zbog toga si blazéna iz narastaja ü narastaj, Bogoblazéna, svetlija od Herüvima i néüporédivo slavnija od Sérafima. I sada Svéhvalna Presveta Bogorodice, némoj préstati da se moliš za nas nedostojné slügé Tvoje, da se izbavimo od svake névoljé i naméré lükavoga, da se sacüvamo népovrédéni od svakog otrovnog napada djavoijskoga. No sve do kraja nas sacüvaj molitvama Tvojim da bi spaseni tvojim zastüpništvom i pomocci üzneli slavü, hvalü, blagodatnjé i pokloniénjé za sve ü Trojici jednoMe Bogü i Tvorcu svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
Prilazecci Précistoj Materi Bozijoj, ja bédni molim se: Ti znas, Carice, da ja neprestano gresim i gnevim Sina Tvoga i Boga moga, iako se mnogo puta kajem ispadam lazjivac pred Bogom, i kajem se drscuci da me Gospod ne porazi, no übrzo opet to isto cinim.
Znajuci Tebé, Vladícice moja Gosdjo Bogorodice, molim Te da se smilüjes na mene, da me ükrépiš i da mi das da cinim ono što je dobro. Jer Ti znas, Vladícice moja Bogorodice, da ja mrzim svoja zla déla i da svom mislju svojom volim zakon Boga moga. Ali ne znam, Gosdjo Précista, zasto ono što mrzim to i volim, a ono što je dobro obiলizim. Ne popüstaj, Précista, volji mojoj da se vrsi, jer nije bogüugodna, négo neka büdé volja Sina Tvoga i Boga moga, neka me On spase i ürazümi, i podari mi blagodat Svetoga Duha, da bih od sada rrestao da cinim zlo i ostatak vremena pozivelo po zapovéstima Sina Tvoga, Komé prílici svaka slava, cast i moc sa Béspocétnim Ocem Njeovim, Presvetim i Blagim i Zivotvornim Dühom Njeovim, sada i uvek i üvekové vekova.
O, Présvéta, Bogoizabrana Djévo, Svetoga Düha Ütésitelja, Svébésprékorna Névésto, Bozanskog Oca Nebeskog Kcéri Najzeljenija, pronadjena üsred trnja sveta ovoga, kao presvetli krin présjajnom dobrotom djéstva, da bi bila Bezbracna Cista Majka Sinü Bozijém.
Cime da Ti üzvatimo ü ovaj présvétli dan Blagovestí, ü koji si zadivila Arhangela Gavrila bézméinom krasotom djéstva Tvoga i od njega si dobila neiskazanü radost? Danas je pocétak nasega spasenja i javljanje od véka tajné: sada, dakle, Slovo Bozijé tiho sidjé sa néba kao kap kisé na zémijü, i üseli se ü Tvoju Blagodatnü ütrobü, i posta Telo radi nasega spasenja.
Stoga danas Andjeli likuju na nébesima i sva tvorévina se veseli i radüje se praznüjüci pocétak oslobodjenja naseg od trulézi ü slobodü slavé déce Bozijé. Sada se radüje zénska priroda radi palé Evé. Ti pak, Djévo, razresila si od teskoga ropstva sav rod covecanski i slobodom Hristovom donela si postovanje zenskoj prirodi.
Stoga Té sada vidimo kao nekada Jakov, kao visokü lestvicü kojom sidjé Bog na zémijü i kao préhvalni most koji zemajijske opet üzvodi na Nebo. Samo je jedno ugodano Tebi: „srce skrüseno i smireno.” Zbog toga Té molimo: ispüni nas prédivnom visinom smirenja Svoga koliko mozemo primiti, da bi Ti prineli ü svesvetlí dan Blagovestí Tvoje od Tvojih. Ukraseni tom prvom vrlinóm, ü présvétli dan ovoga Tvoga praznika ü krotosti i cistoti srca sa Arhandelom Gavrilom da zavapijemo Tebi:
Danas je pocétak naseg spasenja i objava vécné Tajné: Sin Boziji postaje Sin djévicé, a Gavrilo javija radosnu blagodatnü vest. Zbog toga, zajedno sa njim, klichemo Bogorodici: Raduj se, blagodatna, Gospod je sa tobom!
Kondak, glas 8.
Tebi, vojvotkinji, poborniku nasem, mi sluge tvoje, Bogorodice, üznosimo pobednické pesme i zahvalnost za izbavljenje od zala. A ti, pošto imas népobedivu moc oslabodi nas od svih opasností, da ti klichemo: Raduj se, nevésto neüdata!
Akatist Blagovestima Presvete Bogorodice čita se kao molitveno proslavljanje događaja kada je Arhangel Gavrilo doneo radosnu vest Presvetoj Bogorodici da će roditi Sina Božijeg. Ovaj akatist zauzima posebno mesto u pravoslavlju kao pesma radosti, nade i spasenja.
Čitaj Akatist Blagovestima Presvete Bogorodice kroz pregledan prikaz kondaka, ikosa i završne molitve, što omogućava sabrano i pažljivo čitanje celog teksta.
Akatist ovom prazniku posebno ističe trenutak kada je počelo ostvarenje Božijeg plana spasenja. Kroz ovaj akatist verni proslavljaju radost Blagovesti, smirenje Bogorodice i dolazak Spasitelja u svet.
U tekstu akatista Presveta Bogorodica se proslavlja kao izabrana među ženama, koja je svojim smirenjem i poslušnošću primila volju Božiju. Zato se ovaj akatist često čita kada verni traže radost, veru, nadu i duhovno prosvetljenje.
Blagovesti su jedan od najvažnijih praznika u pravoslavlju. Toga dana Arhangel Gavrilo javio je Presvetoj Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.
Ovaj događaj označava početak spasenja čovečanstva i ispunjenje Božijeg obećanja.
Verni čitaju Akatist Blagovestima Presvete Bogorodice u raznim prilikama, a naročito:
Ovaj akatist može se čitati svakodnevno ili po potrebi, sa verom i radošću.
Akatist Blagovestima Presvete Bogorodice ima poseban značaj jer podseća vernike na snagu vere, poslušnosti i Božije blagodati.
Kroz ovaj akatist verni se uče:
Zato se ovaj akatist često čita kada čovek traži veru, radost i duhovnu snagu.
Pored akatista, verni često čitaju i molitvu Presvetoj Bogorodici, moleći je da ih nauči smirenju, veri i prihvatanju Božije volje.
U toj molitvi traži se blagoslov, radost i duhovno vođstvo. Presveta Bogorodica smatra se brzom pomoćnicom svima koji joj se obraćaju sa verom i ljubavlju.