☞ Praznik: Nedelja svih Svetih i 13. avgusta (26. avgusta) · Cita se za smiravanje neprijatelja i svih onih koji nam zlo zele u ophodjenju prema nama
Ikona „Umeksanje zlih srca” prikazuje Bogorodicu sa sedam maceva u srcu — simbol njenih sedam zalosti. Akatist prati stradale Bogorodice hronoloski: od rodjenja Hrista do Vaskrsenja. Cita se za smiravanje neprijatelja, za one koji imaju tvrda srca, i za olaksanje licnih stradanja.
Tebi, izabranoj Djevi Mariji, uzvisenijoj od svih kceri zemaljskih, Majci Sina Bozijeg, Koga za spasenje sveta predade, sa umiljenjem klichemo: poglédaj na mnogoŽalosno zivljenje nase, opomeni se tuga i bolesti koje si i sama pretrpela, jer si, kao i mi, na zémlji rodjena, i saücestvuj sa nama po milosrdju svome, da bismo Ti klicali:
Andéo vitléjemskim pastirima objavi rodjenje Spasitelja sveta i sa njim mnostvo nebeskih sila proslavi Boga, pevajuci: „Slava na visini Bogu, i na zémlji mir, medju ljuÑima dobra volja!” A Ti, Mati Bozija, ne imajuci gdé glavu Svoju skloniti, jer ne béše mesta u gostionici, rodila si u pecini Svog Sina Prvenca i, povivsí Ga pélenama, u jasle Ga polozila. Zato, znajuci za zalost srca Tvoga, klichemo Ti:
Videvsi Prevecnog Mladenca kako povijen lezi u jaslama, pastiri, koji su u Vitléjem dosli da Mu se poklone, rekose sta im je Andéo o Detetu govorio, a Marija cuvaše sve te reci u srcu svome. A kada prodje sedam dana, béše obrézan Isus po zakonu Izrailjskom, kao déte osam dana staro. Pevajuci trpljenju i smirenju Tvome, Bogorodice, vecnoMe Bogu klichemo:
Aliluja!
Imajuci razum utvrEdjen u Bogu i cuvajuci zakon Gospodnji, u cetrdeseti dan, kada se navrsiše dani za ociscenje, vi donesosté Isusa u Jérusalim, kao roditelji Njegovi, da Ga stavite pred Gospoda i prinesete za Njega zrtvu. Stoga mi Ti ovako klichemo:
Silom visnj om osnazena béše, Mati Bozija, kada cu reci starca Simeona dok je govorio: „Gle, Ovaj lézi da mnoge obori i podigne u Izrailju i da bude znak protiv koga ce se govoriti. A i tebi samoj probosce mac dusü, da se otkriju pomisli mnogih srca.” I velika zalost probode srce Bogorodicino, i sa tugom uskliknu Bogu:
Aliluja!
Hitajuci da pogubi Dete, Irod naredi da se pobiju sva deca u Vitléjemu i okolini njegovoj, od dvé godine i mlalja, po vremenu koje je doznao od mudraca, ali po zapovesti Bozijoj, preko Andela datoj u snu starcu Josifu, pobeze citava sveta porodica u Egipat i ostade tamo sedam godina, do smrtí Irodové. Zbog toga Ti sa umiljenjem klichemo:
Bura zalosti obuze Précistü Majku, kada, vrativsí se iz Jérusalima, ne nadje üspüt Déte Isusa. Toga radi, Ona i pravedni Josif vratiše se da ga traze i posle tri dana nadjose Ga u hramu gdé sedi medju ucitéljima i slüsa ih i pita. I réce Mu Mati Njegova: „Sine! Sto ucini nama tako? Évo otac Tvoj i ja sa strahom Té trazismo.” A On im réce: „Zasto ste me tazili? Zar ne znate da treba da büdem u onome, sto pripada moMe Ocü?” I Majka Njegova cuvase sve reci ove u srcu svome i klicase Bogu:
Aliluja!
Mati Bozija cula je kako Isus prodje citavom Galilejom, uceci po zbornicama, propovedajuci Jevandjelje o Carstvü i iscéljüjuci svaku bolest i svaku ranü na ljüdima. Prode glas po citavoj Siriji i dovedoše Mu one koji bolüvase od raznih bolesti. A Ti, Mati Bozija, znajuci prorocanstva, u srcu sa zaloscu osecase da ce üskoro doci cas, kada ce Sin Tvoj Sebe prineti na zrtvu za gréhove sveta. Zbog toga Te, mnogostradalna Mati, velicamo i klichemo:
Propovedajuci Carstvo Bozije na zémlji, Isus izoblicavase gordost fariseja, koji su sebe smatrali pravednicima. Slüsajuci Njegovo pricé, razumése da o njima govori i htedose da Ga uhvate, ali se uplasisé naroda, büduci da Ga smatrahu za proroka. Znajuci sve ovo, Bogorodica, béše zalosna zbog ljubijénog Sina i, strahüjuci da Ga ne übiju, sa tügom klicaše:
Aliluja!
Néki od Judéja, videvsi vaskrsénje Lazarevo, odoše kod fariseja i ispricaše im sta ucini Isus. I réce Kajafa, koji té godíne béše poglavar svéstenicki: „Bolje je da jedan covek ümré za narod, négo da sav narod propadné.” I od toga dana dogovarase se da Ga ubiju. Mi, pak, Tebi, Précista klichemo:
Büduci najpré propovedník reci Bozijé, a zatim izdajnik — Juda Iskariotski, jedan od dvanaéstorice Apostola, ode kod prvosvesténika da bi im Ucitelja svoga predao. A oni, kada to cuse, véoma se obradovase i obecase da ce mu dati srebrnjake. A Ti, Majko Bozija, zalosna zbog svog ljubijénog Sina, sa gorcinoM Bogu klicaše:
Aliluja!
Zablistaše poslednja vecera ücenicima Hristovim i na njoj im Ucitelj opra nogé, ükazüjuci im Samim Sobom na smirenje, rekavsi: „Jedan od vas izdace Mé, onaj koji sa Mnom jedé.” A mi, stradajuci sa Majkom Bozijom, ovako Njoj klichemo:
Zéleci da pokaze ljubav Svoju prema ljüdskom rodu, Gospod Isus Hristos na Tajnoj veceri blagoslovi i prelomi hleb i dade ga svojim ücenicima, govorecci: „Primite, jedite, ovo je Telo Moje.” I uzevsi casü i davsi hvalu, pruzi im je govorecci: „Pijte iz njé svi, ovo je Krv Moja Novoga Zaveta, Koja se za mnoge proliva za otpüstenje gréhova.” Blagodareci Milostivom Bogu za Njegovo neizrecivo milosrdjé prema nama pevamo Mu:
Aliluja!
Novo znaménje milosti Svoje objavi Gospod ücenicima Svojim, kada obéca da ce im poslati Utésitelja, Duha Istine, Koji od Oca ishodí i Koji ce o Njemu svedociti. Tebi, Majci Bozijoj, dva puta Duhom Svetim osvéstanoj, klichemo:
Cudno nam je i tuzno da slüsamo kako Jüda Iskariotski pöljübcem izdade Ucitelja svoga i Gospoda, a ceté i vojvodé i slügé jüdéjské Isüsa ühatise, svézase Ga i odvédose, najpré prvosvesténikü Ani, a onda i Kajafí, poglavaru svesténickom. A Mati Bozija, océküjuci smrTnu presüdu Sina svoga Ljubijénog, klicaše Bogu:
Aliluja!
Od Kajafé, Jüdéji odvédose Isüsa u südnicü kod Pilata i rékose za Njéga da je zlöcinik. A Pilat, ispitavsi Ga, réce kako nijédné krivicé na Njému né nadjé. Mi Ti, Bogomati, ovako klichemo:
Svi narastaji velicaju Tebe, Casniju od Heruvima i neüporedivo Slavniju od Serafima, Vladicicü i Majku Izbavitelja nasega, jer si Rodjenjem Svojim citavom svetü radost donela, a zatim i veliku zalost dozivela, kada si Sina Svoga ljubijénog videla predatog porugama, üdarcima i smrtí. Mi Ti, pak, Précista, umilno pojanje prinosimo, pojuci svemocnom Bogu:
Aliluja!
Svi réciti govornici ne mogü iskazati sva stradanja koja Si, Spasiteljü nas, podneo kada vojnici trnov venac isplétoše i na glavu Tvojü stavise, a rizü skérletnu Ti obukose, govorecci: „Zdravo, Cárü Jüdejski,” i po obrazima Té üdarahu. A mi, saosecajuci u stradanjima Tvojim, Majko Bozija, ovako Tebi klichemo:
Zeleci da spase Isusa, Pilat réce Jüdéjima: „Nas je obicaj da vam jednog püstimo, hocété li da vam püstim Cara Jüdejskog?” A svi oni, uzvikujuci, govorahu: „Né Njega, nego Varavü!” Pojuci o velíkom milosrdjü Bozijém, radi koga Sina Svoga Jedinorodnog na krsnu smrt predade, da bi nas od vecné smrtí iskupio, klichemo Mu:
Aliluja!
Tvrdava i bédem büdi, Vladícice, nama, od zalosti i bolesti izneméoglim, jer si i Ti sama stradala, slüsajuci Judéjé kako vicu: „Raspni Ga!” A sada üslisi nas koji Ti klichemo:
Svéümilno pojanje Spasitelju sveta prinosimo, jer je dobrovoljno na stradanje posao i Krst Svoj na Golgotü poneo da bi Ga raspeli. Kod Krsta Isusovog stajahu Mati Njegova, Marija Kléopova i Marija Magdalina. Videvsi gdé stoje Njegova Mati i üceník koga ljubljase, Isus Majci Svojoj réce: „Zeno, évo Ti sina!”; a zatim réce ücenikü: „Évo ti Majké!” A Ti si, Majko Bozija, videvsi na Krstu Sina i Gospoda svoga kako strada, sa bolom klicala Bogu:
Aliluja!
„Svetlosti moja i Boze Prevecni, Tvorce svih tvari, Gospode, Koji müke na Krstu trpis” — Précista Djeva placuci govorase o cüdesnom rodjenJü Tvome: „Sine Moj, béjah üzveliçana više od svih drügíh majki, ali sada, avaj meni, vidim Té raspetog i ütroba se moja razdiré.” A mi, prolivajüci süzé dok Tebe slüsamo, klichemo:
Blagodat Svoju podari nam, Svemilostivi Spasitéljü, jer Si na Krstü Düh Svoj ispüstio i priznanicü koja béše protiv nas pocépao. „Svetlost moja blaga, Bog moj, na krstü sé ügasi.” A Djeva, jécajuci govorase: „Pohitaj Josifé, k Pilatü da ti dozvoli da sa drveta Ucitelja Tvoga skiis. Videvsi Té izranjavljénog i nagog na Krstu, béz ikakve slavé, Cedo Moje, düsü Mojü mac probode, po prorocanstvü pravédnog Simeonaé” — provide Mati Bozija, klicajuci:
Aliluja!
Pojuci o milosrdjü Tvome, Covekoljupce, klanjamo sé obilju milostí Tvoje, Vladiko, jer: „Zéleci da stvorenje Svoje spases, samog si Sébé smrtí predao”, réce Précista. Vaskrsenjem Tvojim, Spase, pomiluj sve nas, koji Précistoj Majci Tvojoj sa umiljenjem klichemo:
O, mnogoopevana Mati, iznemogla od zalosti pod Krstom Sina Tvoga i Boga, poglédaj na suze i uzdahe nase i izbavi od zalostí, bolesti i vecne smrtí sve koji se uzdaju u neizrecivo Tvoje milosrdjé i klichu:
Aliluja!
(Ovaj Kondak se cita triput, a zatim Ikos 1. i Kondak 1.)
Andéo vitléjemskim pastirima objavi rodjenje Spasitelja sveta… Zato, znajuci za zalost srca Tvoga, klichemo Ti:
Kondak 1 (ponavljanje)
Tebi, izabranoj Djevi Mariji… saücéstvüj sa nama po milosrdjü svome, da bismo Ti klicali:
O, Mnogostradalna Majko Bozija, Uzvisenija od svih kceri zemaljskih po cistoti Svojoj i po stradanjima koja si na zémlji podnela, primi mnogobolne uzdahe nase i sacuvaj nas pod krovom milosti Svoje.
Jer, drugog utocista i toplog zastupnistva osim Tebe ne znamo i imajuci smelosti pred Onim Koji je od Tebe rodjen — pomozi nam i spasi nas molitvama Svojim, da bismo bez spotícanja stigli do Carstva Nebeskog, gdé cemo sa svetim pevati u Trojici Jedinom Bogu sada i uvek i u vekove vekova.
Ümeksaj nasa zla srce, Bogorodice, napade onih koji nas mrze odaGnaj i svakü teskobu düse nase razresi. Na Tvoju svetu ikonu gledamo, stradanjima se Tvojim i miloscu Tvojom prema nama razalostcüjemo i rane Tvoje celüjemo, a od strela nasihr koje Té ranjAvaju, strahüjemo.
Ne dozvoli nam, Mati milostivdna, da od tvrdoce srca svoga i tvrdoce srca bliznjíh nasihr stradamo, jer Ti vaistinu jesi zlih srca umeksavanje.
Akatist Bogorodici „Umekšanje zlih srca“ čita se kao molitveno obraćanje Presvetoj Bogorodici, koja se poštuje kao ona koja smiruje mržnju, uklanja zlobu i donosi mir među ljudima. Ovaj akatist zauzima posebno mesto u pravoslavlju kao molitva za ljubav, pomirenje i isceljenje srca.
Čitaj Akatist Bogorodici „Umekšanje zlih srca“ kroz pregledan prikaz kondaka, ikosa i završne molitve, što omogućava sabrano i pažljivo čitanje celog teksta.
Akatist Presvetoj Bogorodici u ovom obliku posebno ističe njenu ulogu kao pomiriteljke, zaštitnice i utešiteljke vernih. Kroz ovaj akatist verni joj se obraćaju sa verom, tražeći da se ukloni zlo iz srca i da se uspostavi mir.
U tekstu akatista Bogorodica se proslavlja kao ona koja donosi ljubav i smirenje. Zato se ovaj akatist često čita kada verni traže pomirenje, smirenje konflikata, ljubav i unutrašnji mir.
Ikona „Umekšanje zlih srca“ prikazuje Presvetu Bogorodicu sa probodenim srcem, što simbolizuje njenu tugu i stradanje, ali i njenu ljubav prema ljudima.
Ova ikona podseća vernike na potrebu praštanja, smirenja i ljubavi prema bližnjima.
Verni čitaju Akatist Bogorodici „Umekšanje zlih srca“ u raznim prilikama, a naročito:
Ovaj akatist može se čitati svakodnevno ili po potrebi, sa verom i iskrenošću.
Akatist Bogorodici „Umekšanje zlih srca“ ima poseban značaj jer podseća vernike na snagu ljubavi, praštanja i Božije pomoći kroz Presvetu Bogorodicu.
Kroz ovaj akatist verni se uče:
Zato se ovaj akatist često čita kada čovek traži pomirenje, smirenje i duhovnu obnovu.
Pored akatista, verni često čitaju i molitvu Presvetoj Bogorodici, moleći je da omekša srca i ukloni svaku zlobu i mržnju.
U toj molitvi traži se ljubav, mir i blagoslov. Presveta Bogorodica smatra se brzom pomoćnicom svima koji joj se obraćaju sa verom i ljubavlju.