☞ Sastavljen po Velikom Kanonu svetog Andreje Kritskog · Cita se pre nego što, u iskrenom i dubokom pokajanju, pristupimo ispovesti
Ovaj pokajni akatist zapocinje susret Ljubavi i Pravde Bozije sa našim gresima i bezakonjima i nastavlja se kroz ispovet pred duhovnikom i nadasve, pred nevidljivo predstojecim Gospodom Isusom Hristom. Nema „Raduj se” pohvala — svaki ikos ima „Milostivi…” molitve i završava: „Milostivi, pomiluj me palog!”
Tebi Vojvodo, Koji se boriš za nas, i Gospode, Radosti kajucih se slugu Tvojih, Tebi ja grešni pribegavam u pokajanju. Primi me, Oce, primi pokajnika, ne odbaci suze moje i uzdahe iz srca, i ne prezri mene koji Te u umiljenju prizivam:
Adamu prvosazdanom podražavah ja u prestupima, narušíh zapovesti Boga moga, dušu i telo uprljah delima strašnim. I odakle da otpocnem oplakivanje svog sramnog zivota? No pridji, okajana dušo moja sa telom svojim, i ispovedi se Sazdatelju svih i zavapí mu sa suzama:
Pogledaj dušo moja — kraj se priblizio i Sudija je pred dverima. Probudi se, razmisli o delima svojim koja si pocinila, predstavi ih pred ocima tvojim i prolij suze; ispovedi slobodno dela i misli Hristu i, u umiljenju srca, Njemu usklikni:
Aliluja!
Razumeh, Spasitelju Moj, da nema u životu ni greha, ni dela, ni zla u kojem ja ne sagreših umom, recima i delima više od svih ljuci. Savest me razobličava, savest me osuduje za zla dela moja. Ali Sudijo, Izbavitelju moj i Promislitelju, poštedi, izbavi i spasi me, slugu Tvoga, koje Ti vapije:
Silom Tvojom, Spase, izgnan bi po zasluzi Adam iz Edema, jer ne sacuva jedinu Tvoju zapovest; i sedjaše on okrenut Raju, gorko oplakujuci nagotu svoju, govaraše: „Teško meni — Raju, Raju moj prekrasni.” Zar ja da ne postradam, Gospode Moj i Boze, odbijajuci svagda životvorne Tvoje reci? No daj mi vreme da gorko oplacem dela svoja i da Tebi zapevam:
Aliluja!
Imajuci u secanju množi nu strasnih dela koje pocinih, drhtim okajani. I šta da cinim kada dodje Gospod pracen Andelima, da sudi svetu? Teškomeni, teško. Boze Otaca, pre nego što mi zatvoriš dveri milosrdja Tvoga, Tebi pribegavam, Blagi, i zajedno sa Davidom vapijem:
Bura grehova navali na mene i ko da mi pruzí ruku pomocí, ako ne Ti, zablistali od Djeve, Isuse. Spasi me, vapijem Ti, spasi kao što si spasao Petra koji je tonuo, da me ne potopi bura strasti. Privedi me bezmeteznom pristanišu, da Ti sa ljubavlju klichem:
Aliluja!
Cuvší, da Gospod nekad ognjenom kišom popali zémlju sodomsku, teško meni! — vapijem — dušo, ustani da ne budeš u ognju paklenom. Bezi od pozara, bezi od goréceg Sodoma, bezi od plamena Bozanstvenog, na gori visokoj spasavaj se kao Lot prizivaluci Boga:
Bogoistoct ivšu Krv Tvoju, Spase, izlio si na Krstu da bi me umio; Duh si predao da me privedeš Tvome Roditelju; Edem zatvoren otvorio se, sva tvar i sva rlemena Tebi se klanjaju i zauvek Ti klichu:
Aliluja!
„Vidite, vidite da sam Ja Bog!” — pocuj, dušo moja, Gosroda koji ovako priziva. Udaljite se od ranijeg greha, ustraši se Gospoda, kao pravednog Sudije i Boga. Obari se, pokaj se, otkrij skrivena bezakonja, pripadni Mu kao bludni sin sa suzama i bijuci se u prsi, govori Bogu Sveznalucem:
Pustinjoljubiva grlisa, glas Vapijuceg, Hristov svetilnik Preteca, svim ljucima obznani: „Pokajte se i ocístitete se” — i sva Judeja i Samarija, cuvší, pohita da ispovedi grehe svoje. Pohitaj i ti, dušo moja, Izvoru zivota da ne istruliš u bezakonju, prigrl i pokajanje i zapevaj Hristu:
Aliluja!
Slušajte, Nebesa i ti zemlo, glas onoga koji se Bogu kaje. Ko od ljuci tako sagreší kao ja: um ranjen, telo bolesno, duh iznemogao, stradanja umnoze na. Lekaru Blagodatni, pre nego što sasvm pogínem, spasi me, koji Te ovako prizivam:
Želecci da se svi spasu i u poznanje istine dodju, Ti si, Sine Boziji, došao na zémlju i postao covek, prizivaluci pokajanju razbojnike i bludnice i otvorio dveri Carstv a svima koji se kaju. Pokajanja dveri otvori mi, Životodavce, Tebi jutrenjem i Tebi vapijem:
Aliluja!
Divno pokajanje prineše Ninev ljani kada im je Jona prorok objavio njihovu blisku pogibel j; obukavší se u vrece i pepelom su glave svoje posipalujuci, plac silni naciniše, govorecci: „Da odvrati Gospod gnev Svoj pravedni.” Tako se rasplaci i ti, dušo moja, zajecaj Bogu kao Ninevljani i ovako govori:
Tudjipcem ucinih sebe pred Tobom, Isuse, pretpostavljajuci kladence pomisli hananeljskih Tvome kamenu, koji toci premudrost i svinjsko meso Hrani nebeskoj. Zato, kao bludni sin, gladju mucen, ne urazumih se da pevam:
Aliluja!
Sav se ljuto izranjavah pomislima svojim i ispunih rana kao covek dopao razbojnicima. Videvći me, svecenik prodje i Levit me mimoidje, videvší me u bedi lezeceg, prezreše me. No Ti Sam, Hriste, izlij na mene ulje i vino da Ti ovako vapujem:
Iz Starog Zaveta, po slicnosti, privodim ti sve, dušo moja. Podrazavaj dela bogoljubivih, a izbegni grehe lukavih, da te poštedi Hristos u Dan Sudnji, kako bi se udostojila da Mu zapevaš sa svima Svetima:
Aliluja!
Mudri mnogoznalci su u nedoumici kojim recima da me pobude na pokajanje: ogrubeša srce moje i nemam suza, niti placha. Milostivi, Blagi, kosni se moga srca blagošcu Svojom i Duhom Vladalaskim uvrdi me, pljusak suza pošalji mi, sluzi Tvome koji Ti se moli.
Želecci da se spase Bozanstvenog plamena, pobeze Lot iz Sodoma, kao što mu zapovedi Gospod. Dušo moja, ako se i ti zeliš spasiti, na pravednika se ugledaj, bezi od plamena greha, bezi od pozara razgorenog zeljama bezumnim, ne budi stub od soli, osvrcuci se unazad. Zapevaj Bogu:
Aliluja!
Care Sveti, vreme zivota moga je malo i prepuno bolesti i zala, no Ti me primi u pokajanju i razumu me prizovi da ne budem ugrabljen i predat tudjinicima i smiluj se nad vapijucim:
Divnu pesmu u starini napisa Ti je Davide da delo zlo koje pocini razoblici, kako bi se i ti, dušo moja, pokajala i ustala, ostavila zla dela svoja i kao on uskliknula: „Boze sveta, pomiluj me, Tebi Jedinom sagreší h, ocisti me po milosti Tvojoj” — i uznosila cistim srcem zapevati Njemu:
Aliluja!
Svetlodavce Gospode, pošalji svetlost Tvoji i prosveti srce moje, dušu moju od svakog greha ocisti, da Tebi kao Jona vapíjem, govorecci ovako:
Blagodat Svoju ne oduzmi od mene, blagi Isuse, ako i sagreší h više od svih ljuci, Ti si Bog Milostivdni, ne zeliš smrti grešnika, opraštaš onima koji se kaju i prizivaš zabludele. Osvesti me blagodacu Svojom i duh pravi obnovi u meni. Evo, u pokajanju Te prizivam:
Aliluja!
Placem i ridam, Gospode, zbog svojih pocinjenih zala i blagost Tvoju molim: plodova dostojnih pokajanja ne trazí od mene, jer je i snaga moja oskudna; srce mi daruj uvek skrušeno i smirenost duhovnu da bih Ti njih prineo kao prijatnu žrtvu. Spasi me, Tebi vapíjem:
O, preblagi i svemilostivi Isuse, sve tajne srca moga i sve što pocínih od mladosti svoje do ovoga dana, ispovedit Ti, Sudiji svome. Vidí jecanje moje, vidí tugu moju i odazovi se sada na dozivanje moje i Sam Ti pomiluj me kao Blagosrdan, da Ti vapijem:
Aliluja! Aliluja! Aliluja!
(Ovaj Kondak se cita triput)
Pokajni Akatist se nastavlja ispovestju pred duhovnikom, gde pred nevidljivo predstojecim Gospodom Isusom Hristom ispovedamo sve grehe — i dela, i reci, i misli.
Gospode, Gospode, evo stojim pred Tobom, kao bludni sin, ispovedajuci grehe svoje Tvojoj blagosti. Sagreší h Ti, Spasitelju Moj, sagreší h. Od mladosti svoje grehe pocinih, oskvrnavih dušu i telo nedelima strašnim.
Sagreší h Ti kao praditelji naši Adam i Eva, oglušivší se o zapovesti Tvoje; sagreší h kao Kain i kao svi ljuci grešnici Starog i Novog Zaveta. Um ocrnih pomislima nepodobnim, srce ispunih necistotom i svakim osecanjem grehovnim, volju oslabíh lenjošcu i sklonošcu ka grehu.
Sav sam u ljutim ranama grehovnim, kao covek koji je zapao razbojnicima; sve rane duše moje gnoj toche. Ko ce me izleciti? Ili ko ce me podignuti iz dubine ogrehovljenog zivljenja, ako ne Ti, Lekaru Blagodatni?
Toga radi Tebi pribegoh, Care Moj i Boze Moj, moleci sa suzama. Um moj ocisti od nepotrebnih pomisli, srce oslobodi grehovne necistote, da uzmoguem cistim umom i srcem da slavim Tebe, Stvoritelja Moga i Boga. Volju moju osnazi za dobra dela da biih, tvoreci ih, ugodio Tebi i da bi ona bila dostojna Svetinje Tvoje.
Oprosti mi svako sagrešenje, voljno i nevoljno i sve što pocinih u znanju i neznanju. Ti si Sama Blagodt i Sama Ljubav i imaš vlast otpustati grehe, i Tebi slavu uznosimo sa Ocem i Svetim Duhom sada i u vekove vekova.
Akatist pokajni čita se kao duboko molitveno obraćanje Bogu, ispunjeno skrušenošću, pokajanjem i željom za oproštajem grehova. Ovaj akatist zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernih koji traže očišćenje duše i povratak Bogu.
Čitaj Akatist pokajni kroz pregledan prikaz kondaka, ikosa i završne molitve, što omogućava sabrano i iskreno čitanje celog teksta.
Akatist pokajni naglašava važnost pokajanja, ispovesti i Božijeg milosrđa. Kroz ovaj akatist verni izražavaju svoju skrušenost i želju da se vrate na pravi put.
U tekstu akatista ističe se ljubav Božija koja prima svakog čoveka koji se iskreno kaje. Zato se ovaj akatist često čita kada verni traže oproštaj, duhovno očišćenje, mir i novi početak.
Verni čitaju Akatist pokajni u raznim prilikama, a naročito:
Ovaj akatist čita se sa posebnom pažnjom, smirenjem i iskrenošću.
Akatist pokajni ima poseban značaj jer podseća vernike na snagu pokajanja, smirenja i Božijeg milosrđa.
Kroz ovaj akatist verni se uče:
Zato se ovaj akatist često čita kada čovek želi promenu, oproštaj i povratak Bogu.
Pored akatista, verni često čitaju i prateće molitve pokajanja, obraćajući se Bogu sa verom i skrušenošću.
U tim molitvama traži se oproštaj, milost i snaga za novi početak. Ovaj akatist pomaže čoveku da pronađe mir, nadu i duhovnu obnovu.