☦ Praznik: 14. marta (27. marta) · Otac zapadnog monaštva (oko 480–547) · Cita se za pomoc protiv lukavnih duhova i vradzbinskh sila
Prepodobni Benedikt Nursijski osnivac je benediktinskog reda i autor cuvenog „Pravila svetog Benedikta”. Ziveo je u pustinji Nursiji, sticao charove iscelenja, prognanja demona i vaskrsavanja mrtvih. Patron Evrope i zaštitnik od vradžbina.
Tebe oce Prepodobni, Bog od vecnosti izabra da neugasivom svetlošcu Hristovog Jevandelja svet prosveucuješ i razgoniš tamu demonsku. Diveci se takvom promislu Božijem o tebi, hvalimo te kao zastupnika našeg od svih beda, i blagodatno ti uzvikujemo:
Od mladosti si zavoleo andelski život, sveti Benedikce, bežeci u pustinju od sujetnog sveta. Uništio si sve obmane demonske, usmerivši um svoj ka Višnjem svetu. Sa Andelima si besedio, pa ti sa njima i mi pevamo:
Videci te kao stub Bogorazuma, drevna zmija pokuša da te satre, sveti Benedikce, ali si je hrabro porazio, umrtvivši telo mnogim podvizima, pojuci s nadom:
Aliluja!
Višnjim razumom bio si preispunjen i blagodacu kao rizom odenuo si se u sveoružje Božije, sabravši mnoge monahe oko sebe da slavite Gospoda. Sa njima te i mi hvalimo kao zvezdu koja je sjajno zasijala na Nebu Crkve Hristove, pojuci:
Silom višnjom, kao nekada sveti Ilija, kišu s neba si nizveo i ulje si umnožio ljudima tvojim, sveti Benedikce, pokazujuci im milosrde Božije koje beše rašireno nad njima, poucavajuci ih da radosno govore:
Aliluja!
Imajuci silu Božiju u sebi, mracne demone si odgonío, i kako da te dostojno pohvalimo, sveti Benedikce, jer si i besomucne oslobadao od zlih duhova i mrtve vaskrsavao. Zato ti blagodatarimo, pojuci ovako:
Bura mracnih demona te pože oboriti, sveti Benedikce, neustrašivi Hristov vojnice, jer si na gori svetog žívota stajao, i ne mogavši se usprotiviti tvojoj sili biše pobedeni. A mi, cudeci se tvojoj neiskazanoj snazi duhovnoj, hvalimo te, pojuci Bogu:
Aliluja!
Slušajuci kako si se velikom predanošcu upodobio andelima, sveti oce Benedikce, umnoziše se oko tebe monašake obitelji, koje se tobom spasavahu, i njima pustinja procveta kao krin. Sa njima se i mi usudujemo da ti umilno pevamo:
Sasude koji si Boga obilno primio u sebe, Hristovom ljubavlju si dušu svoju vezao, umom si bio na Nebesima i kao Mojsije izveo si izvor vode u bezvodnom kraju. Kako da ne opevamo Hrista koji ti je toliku blagodat darovao, sveti Benedikce, pojuci sa strahom:
Aliluja!
Vidimo te kao onoga koji cistotom zraci, sveti Benedikce. Iz tame sujetne mudrosti izveo si one koji se spasavaju, i koji sa ljubavlju poštuju svetu uspomenu tvoju, pojuci ti ovako:
Tvojim svetim životom propovedao si raspetog Hrista, i javio si se kao neustrašivi molitvenik za duše naše, sveti Benedikce, zato te blagocesno slavimo pojuci Bogu:
Aliluja!
Zasijao si u Crkvi kao svetlost nezalazna, oce Benedikce. Stremeci Hristu, usrdno si obradivao misleni vinograd, hrabro uništavajuci idolopoklonstvo. Ljudskom razumu nije moguce da shvati velikanstveno žitije tvoje, zato se smireno usudujemo da ti sa ljubavlju pevamo:
Pože necastivi opet da te pogubi, ugodnice Božiji, dajuci ti preko jednog zloumnog prezvitera otrovan hleb. Ali ti ga, sveti Benedikce, prozrevši prevaru, dade vrani da ga na udaljeno mesto odnese. Videci tvoju veliku prozorljivost, sa strahom pojemo Bogu:
Aliluja!
Ti se pokaza kao nova tvar, oce Benedikce, sažižuci telo postom i molitvom, i kao Andeo na Zemlji si proživeo, procvetavši devstvom, ostavljajuci blagocestivima da te pesmom velicaju ovako:
Stranac svetu si se pokazao, slavu njegovu si kao prah razveio, Andelima si sabesednik bio, sveti Benedikce, i Svetima si se udobio, pojuci:
Aliluja!
Javio si se kao molitvenik za ceo svet i zastupnik nemocnih, reku cudesa satvorivši. Zato žurimo, prepodobni Benedikce, da te pesmom ovako velicamo:
Imao si dar da sve oko sebe duhovno prozireš, i jednom kada si bio u zanosu, sveti Benedikce, ugledao si kako u svetlosti duša tvoje sestre, prepodobne Sholastike, kao golubica ushodi na Nebesa, pojuci:
Aliluja!
Reciti govornici ne mogu iskazati sveti oce Benedikce, tvoje sveto prestavljenje, jer si usnuo, prebogati uspenjem blaženim, stojeci u hramu pred Gospudom tvojim. Cudeci se ovom usudujemo se da ti pevamo:
Protivnici spasenja, davoli mnogi, dodoše tebi i bratiji tvojoj, sveti Benedikce, u besu i jarosti, ali ti ih razagna kao dim, ucinivší ih nemima, i ne dajuci im da poju:
Aliluja!
Tvome stadu, koje je dan i noc hvalilo Gospoda, bio si stena zastupništva, sveti Benedikce. Tvoje svete mošti, kao njihov Nebeski zastupnik, reke cudesa istociše, prosveucujuci sve koji ti dolaze, i poju ovako:
Onima koji te poštuju silu blagodati si pokazao, sveti Benedikce. Duhovnom svetlošcu blistajuci, dom Svete Trojice si postao, i nemudre si umudrivao da kliču sa smirenjem:
Aliluja!
Ispunjen bogatstvom svetlosti sviše, prestavio si se Višnjem gradu, Bogomudri oce Benedikce, i sada predstojiš Hristu, radujuci se neizmerno. Zato i mi nedostojni, pesmama uspomenu tvoju hvalimo, govoreci:
Kao sac pcelinjí medom bio si ispunjen blagodacu Božijom, sveti Benedikce. Svoju obitelj, koja je sa ljubavlju primila monaški cin, dobro si u pravdi utvrdio, naucivši je da verno poje Bogu:
Aliluja!
Primi kao mali prinos, prepodobni oce Benedikce, ovo sveumilyno pojanje iz usta nas grešnih, koji ništa dostojno nismo ucinili. Ali nadajuci se jedino u milost Spasitelja, koji ti je dao blagodat da podižeš nedostojne, klicemo ti ovako:
O, preblaženi oce Benedikce, ništa na Zemlji nisi želeo osim ljubavi Hristove, zato si se u Višnje obiteljí uselio, i sada sa velikom slobodom predstojiš Bogu. Stoga se pomoli za nas nedostojne, da i mi tu ljubav steknemo, i da sa tobom radosno zapevamo:
Aliluja!
(Ovaj Kondak se cita triput, a zatim Ikos 1. i Kondak 1.)
Od mladosti si zavoleo andelski život, sveti Benedikce, bežeci u pustinju od sujetnog sveta. Uništio si sve obmane demonske, usmerivší um svoj ka Višnjem svetu. Sa Andelima si besedio, pa ti sa njima i mi pevamo:
Kondak 1 (ponavljanje)
Tebe oce Prepodobni, Bog od vecnosti izabra… hvalimo te kao zastupnika našeg, i blagodatno ti uzvikujemo:
O, sveti Benedikce, zemaljski Andele i Nebeski covece, ti si u mladosti svojoj bogatstvo zemaljsko ostavio, otišavší u pustinju Nursijsku da sirotovanjem bogatstvo Nebesko zadobiješ. Velikim i neopisanim podvizima sve strasti si pobedio, zadobivší dar da demone iz besomucnih izgoniš, mrtve vaskrsavaš i tajne ljudima nepoznate, duhovnim ocima prozireš.
Zato se oko tebe stece velika obitelj monaška, koju si blagorazumno lestvicom spasenja ka Hristu Gospodu uzvodio. Ali, iako si dušom napustio svet, nisi prestao da pomažeš onima koji te molitveno prizivaju, proseci preko tebe milosti Božije.
Ti, kao veliki podvižnik i srcezanalac ljudskih tajni, sve si demonske zamke prozreo, svaku njihovu prevaru si u korenu zasecao, i kod sebe i kod drugih, tako da znaš šta nama treba, cak i ako mi to i ne znamo, iako nismo ni svesni da smo robovi neke strasti, neke duhovne bolesti koja može vecno da nas odvoji od Boga.
Zato te molimo, oce Benedikce, da otvorišopet oci naših srca na kojima smrtni san pociva, nebi li ugledali zmije koje pod njima leže, kako bi ih pokajanjem i molitvenim trudom odgnali od sebe. A tih otrovnica ima u nama na hiljade. Jer ponekad se bura zlih pomisli i nekog adskog otrova iznenada podigne u nama, kao da ih ceo legion pokrne, što jasno svedoci da su oni u našim dušama odavno nastanjeni.
O, sveti oce, pomozi nam da se oslobodimo od uza njihovih, da pripremimo mesto u srcima našim kako bi Gospod mogao da ude i vecera zajedno sa nama. Možda to nece moci da se dogodi tako brzo, ali, neka barem postavimo dobar pocetak, neka barem krenemo putem koji ka Carstvu Nebeskom vodi, a tvoja sveta molitva neka nas prati i pomaže kad god posrnemo, kad god snagu izgubimo, kad malakšemo.
Nemoj nas, sveti oce Benedikce, ostaviti neuslišene, nemoj nas zbog naše necistote i grešnosti prezreti, vec po milosrdu koje si zadobío svetošcu duše tvoje, pruži nam ruku svoju, i izvedi nas iz tame na svetlost koja Gospudom sija.
Neka se sa usana naših nikada više ne cuje ni jedna ružna i zlobna rec, neka se u srcima našim neprestano rada i izliva ljubav za svako bice i svaku tvar, i neka sve što je u nama dan i noc sa strahom i trepetom slavoslovi i proslavlja Presveto ime Gospodnje.
A ovo malo vremena što nam je još preostalo neka nam posluži za podvig kojim cemo barem na mala vrata uci u radost spasavanih, u žitnici Gospodnju, gde je radost neopisana, i gde se svi smerno klanjaju Bogu u Svetoj Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova.
Akatist prepodobnom Benediktu Nursijskom čita se kao molitveno obraćanje velikom podvižniku i ocu monaštva na Zapadu, poznatom po svom duhovnom ustroju, mudrosti i životu posvećenom Bogu. Sveti Benedikt ostavio je dubok trag u hrišćanskoj tradiciji kroz svoj primer smirenja, poslušnosti i uređenog duhovnog života.
Čitaj Akatist prepodobnom Benediktu Nursijskom kroz pregledan prikaz kondaka, ikosa i završne molitve, što omogućava lakše i sabranije čitanje celog teksta.
Akatist prepodobnom Benediktu posebno ističe njegov život kao primer monaškog podviga, discipline, smirenja i potpune posvećenosti Bogu. Kroz ovaj akatist verni se podsećaju na važnost duhovnog reda i života u skladu sa Božijim zapovestima.
U tekstu akatista Sveti Benedikt se proslavlja kao učitelj, podvižnik i zaštitnik vernih. Zato se ovaj akatist često čita kada verni traže duhovno usmerenje, mir, snagu u borbi sa iskušenjima i pomoć u uređenju života.
Prepodobni Benedikt Nursijski živeo je u 6. veku i smatra se jednim od najznačajnijih hrišćanskih podvižnika. Osnivač je monaškog pravila koje je postalo temelj zapadnog monaštva.
Njegov život bio je ispunjen molitvom, radom i podvigom, a poznat je i po daru čudotvorenja i duhovnog rasuđivanja. Njegovo pravilo naglašava ravnotežu između molitve i rada, poznato kao „moli se i radi“.
U pravoslavlju se poštuje kao veliki podvižnik, učitelj duhovnog života i primer uređenog i posvećenog života Bogu.
Verni čitaju Akatist prepodobnom Benediktu Nursijskom u raznim prilikama, a naročito:
Ovaj akatist može se čitati svakodnevno ili po potrebi, sa pažnjom i verom.
Akatist prepodobnom Benediktu Nursijskom ima poseban značaj jer podseća vernike na važnost duhovnog poretka, discipline i života u Bogu.
Kroz ovaj akatist verni se uče:
Zato se ovaj akatist često čita kada čovek želi da pronađe mir, red i stabilnost u svom životu.
Pored akatista, verni često čitaju i molitvu prepodobnom Benediktu Nursijskom, moleći ga da bude njihov zastupnik pred Bogom i učitelj na duhovnom putu.
U toj molitvi traži se pomoć u borbi sa iskušenjima, duhovna snaga i mudrost za svakodnevni život. Sveti Benedikt smatra se pomoćnikom svima koji žele da žive uređenije, smirenije i bliže Bogu.