Na ovoj stranici možete čitati ceo Akatist Svetom Aleksandru Nevskom, sa kondacima i ikosima, kao i molitvu ovom svetitelju. Praznuje se 6. decembra (23. novembra po starom kalendaru), a prenos moštiju proslavlja se 12. septembra (30. avgusta po starom kalendaru).
Čitaj Akatist Svetom Aleksandru Nevskom kroz pregledan prikaz kondaka, ikosa i završne molitve. Ovakav prikaz olakšava čitanje celog teksta, bez gubljenja preglednosti, bilo da akatist čitate od početka do kraja ili želite da se vratite na određeni deo.
Akatist Svetom Aleksandru Nevskom posebno ističe vrline koje su obeležile njegov život: veru, smirenje, hrabrost, trpljenje, ljubav prema narodu i vernost Crkvi. Zato se ovaj akatist ne čita samo kao pohvala velikom pravoslavnom svetitelju, već i kao podsećanje da se istinska pobeda ne zadobija samo silom, nego pre svega životom po Bogu.
U tekstu akatista Sveti Aleksandar Nevski proslavlja se kao zaštitnik pravoslavne vere, hrabri branitelj svoga naroda, mudar vladar, primer smirenja u stradanju i molitveni zastupnik vernih pred Gospodom. Mnogi vernici čitaju ovaj akatist kada traže ukrepljenje u nevolji, pomoć u vremenima pritisaka, duhovnu postojanost, mir u duši i snagu da ostanu čvrsti u veri.
☦ U monaštvu Aleksije · Praznik 06. decembra (23. novembra) i prenos moštiju 12. septembra (30. avgusta)
Puni tekst akatista prikazan u formatu otvorene knjige radi prirodnijeg i preglednijeg čitanja.
Izabranom vojvodi zemlje ruske, svetlom ukrasu Crkve Pravoslavne, svetom pravovernom knezu Aleksandru Nevskom pohvale uznosimo kao onom koji je verom svojom neprijatelje vidljive i nevidljive pobedio i, po reči Apostola, u veri vrlinu, u vrlini razum, u razumu uzdržanje, u uzdržanju trpljenje, u trpljenju pobožnost, bratoljublje i ljubav projavio, i sa umiljenjem i radošću usklikujemo:
Sa Angelima i svima Svetima predstojíš sada Hristu, blaženi Aleksandre, moleći se za one što te sa ljubavlju poštuju. Opominjući se da si od mladosti Hrista zavoleo i za nebeskog se Duha privezao življenje besplotnih podražavajući, veličamo te kličući:
Videvši lepotu tvoga lica i stasa, građani novgorodski veoma se obradovaše i proslaviše Boga Koji je na tebe pogledao. Mi pak, blaženi Aleksandre, opominjući se vrlina tvojih svetlijih od sunca, Gospodu što te proslavi usklikujemo:
Aliluja!
Razumeo si, bogomudri Aleksandre, da je prolazno obličje ovoga sveta i da je čoveku jedino potrebno da Gospodu ugodi. Toga radi si se od mladosti, iako si živeo u svetu, od ljubavi prema njemu udaljio i poželeo da i oni koji ovde žive zadobe nebeski udeo. Kao verni sluga si tokom celog života marljivo Gospodu služio, i zato ti kličemo:
Silom vere stekao si, blaženi Aleksandre, višnje mudroljublje, i njega radi, prezrevši plot, starao se o duši besmrtnoj. Veličajući te jer si time besmrtnost stekao, Hristu što te proslavi usklikujemo:
Aliluja!
Imajući svagda pred očima Gospoda, trezveno si poživeo, blaženi Aleksandre, i sve što si činio, u slavu Božiju činio si, Bogu si ugodio i predstojíš Mu sa onima koji su Mu od veka ugodili. Radujući se zbog toga kličemo ti:
Buru iskušenja podigoše protiv tebe neprijatelji, blaženi Aleksandre, ali ti si ih silom blagodati Hristove pobedio. Zbog toga sada, u mirnu luku stigavši, sa onima što su u svetu iskušani i što su svet pobedili Hristu usklikuješ:
Aliluja!
Poslušavši Pavla koji kaže: „Koji se bori od svega se uzdržava”, sve si za ništavno smatrao, blaženi Aleksandre, kako bi Hrista zadobio. Podvizima samopreziranja i prinuđivanja na dobra dela stekao si slobodu slave dece Božije i zbog toga, veličajući te, kličemo:
Kao zvezda od Boga poslana svetleo si svetu, blaženi Aleksandre, blistajući slavom i vrlinom. Zato sada s pravednicima na nebesima blistaš i zajedno s njima Hristu usklikuješ:
Aliluja!
Videvši da nikada, blaženi Aleksandre, u bitkama nisi bio pobeden i da uvek pobeđuješ, neprijatelji su se plašili i samog imena tvog. Mi pak, opominjući se hrabrosti tvoje ispunjene verom, veličamo te govoreći:
Kao propovednik krotosti i trpljenja pokazao si se, blaženi Aleksandre, nakon preslavnih pobeda svojih. Zato si dvostruki venac od Cara Hrista dobio, i Njemu sada predstojíš kličući:
Aliluja!
Zablístao si trpljenjem svojim, blaženi Aleksandre, više nego hrabrošću, jer si ga stekao ugledajući se na Načalnika vere i Savršitelja Isusa, Koji umesto slave kakva mu je dolikovala pretrpe krst. Zbog toga te veličamo i kličemo:
Želeći da te obasi svim vrlinama, blaženi Aleksandre, Vladika Hristos prizvao te da služiš ljudima svojim u danima kazne Božije. Ti si trpljenju pridružio smirenje, i zbog toga si uznesен da predstojíš Bogu s pesmom:
Aliluja!
Divno je bilo videti kako nepobedivi ratnik smireno priklanja glavu svoju pred nevernicima koje Gospod posla na narod Svoj radi greha njihovog. Divno je opomenuti se nepobedivog smirenja tvoga, blaženi Aleksandre, kojim si Gospodu ugodio i narod svoj spasao. Zbog toga ti zahvalno kličemo:
Kao stranac živeo si na zemlji, blaženi Aleksandre, nemajući pokoja u trudu svome i nemajući grada u kojemu bi boravio nego posvauda stranstvujući. Toga radi, blaženi, uselio si se u večne obiteljí, gde svagda Bogu poješ:
Aliluja!
Svom dušom posluživší Bogu i čitavim Mu životom ugodivší, proslavio si se pobožnošću i toga radi kao ispovednik vere pokazao si se, blaženi Aleksandre. Spominjući podvig ispovedanja tvoga, ovako ti kličemo:
Vascelogа sebe pokorivší Bogu kao sluga dobri i verni, služio si Ga, blaženi Aleksandre, i više se od savremenika svojih za zemlju svoju potrudio, zbog čega si se i udostojio da uđeš u radost Gospoda svoga, Kojemu sada predstojíš i sa Angelima poješ:
Aliluja!
Ni najrečitiji jezik ne bi mogao pohvaliti dela tvoja, blaženi Aleksandre, koja si izvršio, dušu svoju za braću polažući. Smireno se opominjući ovih dela tvojih, sa umiljenjem ti pesmu prinosimo, kličući:
Želeći da dušu svoju spaseš i znajući da se nikakvim podvizima i vrlinama ne može zadobiti spasenje bez ljubavi prema Bogu, stekao si venac vrlina, a to je ljubav prema Bogu, i Njemu sada predstojíš radosno kličući:
Aliluja!
Cara nebeskog zavolevší svim srcem svojím, svom dušom svojom i svom mišlju svojom, prineo si Mu, blaženi Aleksandre, nakon mnogih prinošenja vere i usrdnosti i samoga sebe na žrtvu živu, svetu i bogougodnu. Zbog toga te veličamo i kličemo:
Pogrebno pojanje kraj groba tvoga, blaženi Aleksandre, suzama beše rastvoreno, jer narod tvoj plakаše za tobom, suncem zemlje ruske koje je u podne zašlo, i jеcaji prekidahu umilnu pesmu Bogu:
Aliluja!
Svetlost slave nebeske uskoro te ozari, blaženi Aleksandre, da bi utešila uplakani narod tvoj. Videvší kraj groba tvoga znamenja i čudesa, sinovi ruski dostojno te prizivahu kao molitvenog zastupnika. Spominjući brzo zastupništvo tvoje, kličemo ti:
Poznavší blagodat koja živi u netrulježnim moštima tvojim, građani Vladimira s ljubavlju pristupahu svetom kivotu tvom i, s radošću te celivajući, zbog tebe proslaviše Boga Koji proslavlja svetitelje Svoje, i u umiljenju Mu uskliknuše:
Aliluja!
Pevajući o vrlini i čudesima tvojim, oci naši s radošću u susret pođoše i telo tvoje sveto dopratišе kada su, po želji srca u Bogu počivšeg Petra Prvog, svete mošti tvoje preselenе na novo mesto počinka, u slavni grad svetoga Petra. I mi sada, radujući se zbog nebeske slave tvoje i obitavanja netruležnih moštiju tvojih u bogoizabranom gradu ovom, sa njima ti kličemo:
О, sveti pravedni veliki kneže Aleksandre, od pobožnih srca prinosimo ti ovu, makar i nedostojnu, pohvalnu pesmu. Primi je od nas kao usrdnu žrtvu onih srca koja te vole i veličaju sveti pomen tvoj. Sačuvaj nas molitvama svojim, sačuvaj zastupništvom tvojim grad svoj i sav narod zemle ruske i srbske da bismo, tiho i bezmetežno življenje proživevši u ovom veku, blaženstvo večno nasledili i udostojili se da sa tobom i svima Svetima uvek pojemo Bogu:
Aliluja!
(Ovaj Kondak se čita triput, a zatim Ikos 1. i Kondak 1.)
Sa Angelima i svima Svetima predstojíš sada Hristu, blaženi Aleksandre, moleći se za one što te sa ljubavlju poštuju. Veličamo te kličući:
Kondak 1 (ponavljanje)
Izabranom vojvodi zemlje ruske, svetlom ukrasu Crkve Pravoslavne… pohvale uznosimo i sa umiljenjem i radošću usklikujemo:
Brzi pomoćniče svih koji ti usrdno pritiču i naš topli pred Bogom zastupniče, sveti pravoverni veliki kneže Aleksandre! Pogledaj milostivo na nas nedostojne koji smo bezakonjima svojím sebe nepotrebnima učinili, a sada kivotu tvome pritiče mo i iz dubine srca vapijemo: ti si u životu svome zaštitnik i revnitelj pravoslavne vere bio, pa svojím toplim molitvama Bogu i nas nepokolebivo u njoj utvrdi.
Veliko služenje na tebe položeno brižljivo si izvršio, pa i nas poučí da uz tvoju pomoć prebivamo u onome na što smo prizvani. Ti si odagnao od granica ruskih pukove otpadnika koje si pobedio, pa porazi i vidljive i nevidljive neprijatelje koji se protiv nas naoružavaju.
Ti si, napustivší trulježnu krunu carstva zemaljskog, izabrao bezmetežno življenje i sada, pravedno krunom netruležnom ovenčan na nebesima caruješ, pa i nama isprosí življenje smireno i nepomućeno, i tvojím zastupništvom ustroji nam nepokolebivo napredovanje ka Carstvu Nebeskom.
Predstojéći sa svima Svetima Prestolu Božijem, moli se za sve pravoslavne hrišćane, da ih Gospod Bog blagodaću Svojom sačuva u miru, zdravlju, dugovečnosti i svakom blagostanju, da bismo uvek veličali i blagosiljali Boga u Trojici Svetoj slavljenoga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.
Sveti pravoverni knez Aleksandar Nevski jedan je od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja. U istoriji je poznat kao vladar, vojskovođa i zaštitnik naroda, ali ga Crkva proslavlja pre svega zbog njegove vernosti Hristu, mudrosti, smirenja i podvižničkog života. Iako je nosio veliko breme zemaljske vlasti, umeo je da sačuva pravoslavnu veru, da služi svome narodu i da sve svoje darove prinese Bogu.
Pred sam kraj života primio je i monaški obraz, što u pravoslavnom predanju dodatno svedoči o njegovoj dubokoj okrenutosti duhovnom životu i Carstvu Nebeskom.
Verni čitaju Akatist Svetom Aleksandru Nevskom u raznim prilikama, a naročito na dan praznovanja svetitelja, na dan prenosa njegovih svetih moštiju, u vremenima iskušenja i borbe, kada traže snagu, mudrost i duhovnu postojanost, kao i kada se mole za zaštitu porodice, naroda i vere.
Ovaj akatist može da se čita i kao deo ličnog molitvenog pravila, sa pažnjom, verom i smirenjem.