☞ Praznik: 18. oktobra (31. oktobra) · Lekar, filosof i slikar iz Antiohije · Mucen u Tibi Beotijskoj oko 84. god. · Naslíkao prve ikone Bogorodice
Sveti Luka — jedan od cetiri jevandjelista, sapotnik apostola Pavla, pisac Dela Apostolskih. Bio je lekar, filosof i slikar. Napisao je Jevandjelje koje naroeito pominje Bogorodicu. Prvu ikonu Presvete Bogorodice naslíkao je on, i Ona ju je blagoslovila.
Premudrim promislom Bozijim izabrani, da blagovestiš svetlost Hristovog Jevandjelja celom svetu, Luka sveblaženi, tvojom velikom smelošcu pred licem Gospoda ciji si zemaljski zivot i nauku zapisao, izmoli i za nas nemocne i slabe oprost sagrešenja i utvrdi nam nadu na Carstvo Nebesko, da bi mogli sveradosno da ti klichemo:
Sveljubavni Gospod, u greh potopljenom rodu ljucskom, posla Sina Svoga, koji ce ga Svojim životom, smrtu i slavnim Vaskrsenjme izvesti iz tame i povesti ka Svetlosti. A, kroz tebe, jevandjelisto sveti, zapisa sve tajne Neba i Zemle, kako bi svi ljuci do kraja veka imali putokaz ka toj Svetlosti, i iz zahvalnosti zbog toga mogli da ti klichu:
U mladosti svojoj zazelevší se svetske mudrosti, Luka premudri, ti izuci filosofiju, medicinu i slikarstvo. Prešavší iz Antiohije u Jerusalem u vreme kada je Gospod Isus Hristos sejao Svoje Bozansko seme po Zémlji, jedno dobro zrno pade i u tvoje srce, i ti, ispunjen nebeskom radošcu, zapeva velegla sno Bogocoveku Hristu:
Aliluja!
To zrno Bozije ljubavi donese u tebi stostukim rod, jer ti slušajuci Njegovu nauku i cudesna dela gledajuci, ispuni se bozanske mudrosti i znanja, koje ti ne dadoše jelinske (grcke) i egipatske škole. Zbog toga te Gospod izabra medu Sedamdeset apostola i posla na propoved Blage Vesti o spasenju roda ljucskog. A mi, koji kroz tvoje Sveto Jevandjelje i danas pijemo tu Boziju premudrost, pevamo ti ovako:
I ti, Sveti Luka, naoruzam od Gospoda silom i vlašcu da propovedaš Jevandjelje i ciniš cudesa, sa ostalim apostolima idjaše „pred licem” Gospoda Hrista, pripremajuci Mu put i propovedajuci narodu da je na svet došao odavno obecani Mesija, kome svi treba kao Bogu, od sada pa do veka da klichu:
Aliluja!
U poslednje dane zemaljskog zivota Gospoda Isusa Hrista, kada nepravedne sudije osudíše Pravednog Sudiju, i na Krst Ga razapeše, ti, Sveti Luka, boravljaše u Jerusalimu i sa suzama gledaše kako se nevina krv tvoga Ucitelja izliva na grešnu Zémlju. Placuci zajedno sa tobom, mi ti tuzno govorimo:
Ali se tvoja zalost okrenu na radost, a radost Bogoulbica na zalost, jer šta smrt mogaše Izvoru Zivota, i zar grobni kamen mogaše da zadrzí Kamen od ugla. Tvoj Gospod ustade iz mrtvah, i svetu darova Zivot Vecni. A ti i tvoji drugovi, Njemu Vaskrslome, od svesílne radosti uskliknuste, da se do Neba cülo:
Aliluja!
Jer kada sa Kleopom u nedelju Vaskrsenja idjaše u obliznji Emaus, pridje vam Gospod i pode sa vama. I mada vam je srce gorelo i duša treptala dok vam je On pricao o Sebi tumaceci Proroke i Pismo, vi Ga niste poznali, nego tek kada uvece za trpezom On prelomi hleb i blagoslovi, vama se otvoriše oci, i vi shvatiste da to beše On, Vaskrsli Gospod. Citajuci te reci u tvome Jevandjelju, i nama danas zatréperi nešto u duši, pa ti radosno zbog toga pojemo:
Kada Vaskrsli Gospod radi naseg spasenja osnivaše Crkvu Svoju i po obecanju, posla u Pedeseti dan po Vaskrsenju Duha Svetog na Apostole, cime ih zapecati da budu nepokolebljivi svedoci vere hrišcanske, i ti, Sveti Luka, boravljaše u Jerusalimu. Zajedno sa ostalim apostolima verno svedocaše Bogocoveka Hrista i pevaše Mu kao Istinitom Bogu:
Aliluja!
Zatim se uputi u svoj zavicaj u Antiohiju, gde je vec bilo dosta Hrišcana, ali se zadrza u Sevastiji, propovedajuci Jevandjelje spasenja. Tu pocívaše netljene mošti Svetog Jovana Pretece. Polazeci odatle, ti zazele da ih poneseš, ali tamošnji Hrišcani ne htedoše da ostanu bez tako dragocene svetinje. Ipak ti dadoše desnu ruku Jovanovu, pod koju je i Sam Gospod priklonio Bozansku glavu na Krštenju. Ti je radosno ponese sa sobom, a mi diveci se tvojoj ljubavi prema Svetima, klichemo ti ovako:
Sa tom rukom Jovanovom kao skupocenim, bescenim blagom, stize u svoj zavicaj, na veliku radost antiohijekih Hrišcana, koje ti i dalje utvrdjivaše u Reci Bozijoj i radosti Hristovog Jevandjelja. Govaraše im kao onaj koji je svojim ocima gledao cudesna dela i ušima slušao nauku Sina Bozijeg, Spasitelja sveta. Slušajuci tvoje premudre reci, oni su radosno pevali Bogu:
Aliluja!
I ti bi u Antiohiji dok te ne pozva apostol Pavle da mu budeš saradnik i saputnik na putu Bozijem. Tad a vi otputovaste na propoved Jevandjelja u Grcku. Sveti Pavle te ostavi u makedonskom gradu Filibi, da utvrdíš i urediš Crkvu. Tu ostade nekoliko godina propovedajuci i šireći hrišcanstvo. Diveci se tvome trudu, mi ti uzvikujemo:
Kada Sveti Pavle pri kraju svog treceg apostolskog putovanj a ponovo poseti Filibu, on te posla, Sveti Luka, u Korint da sakupljaš milostinjü za siromašne Hrišcane u Palestini. Od tada se ti više ne odvajaše od velikog apostola, neprestano pevajuci zajedno sa njim Svemocnom Bogu:
Aliluja!
Obilazeci u radosti sve Crkve u Maloj Aziji i Judeji, vi dodjošte u Palestinu u grad Kesariju. Tad a pobesneli Jevreji optuziše Svetog Pavla kod rimskih vlasti, ali on zatrazi da ide na sud cesaru u Rim. Ti uz njega neodstupno stajaše na tom opasnom putu, podvrgavajuci se mnogim opasnostima i na moru i na kopnu. Zahvalni na tome ponizno ti klichemo:
Došavší u Rim ti si zajedno sa apostolom Pavlom, Markom, Aristarhom i drugima propovedao Hrista, prvo Jevrejima, ali kad oni stvoriše raspravu medju sobom, ne verujuci vašim recima, vi se okrenuste neznabozbcima, koji kad cuše rec spasenja, prosveceni Duhom Svetim, radosno uskliknuše Ovaplocenom Hristu Gospodu:
Aliluja!
I tada u Rimu, ti Sveti Luka, ucini ono za šta te Bog izabra od vecnosti: napisa Sveto Jevandjelje u kome opisa zivot i rad Gospoda Isusa Hrista, ne samo na osnovu onoga što si sam video i cuo, nego i ono što ti predaše „ocevici i sluge Reci”. U ovom svetom poslu te rukovodjaše apostol Pavle, koji zatim i odobri tvoje Sveto Jevandjelje. U Rimu ti napisa i Dela apostolska, po nalogu apostola Pavla. Ne znajuci kako da ti drukacije zahvalimo, mi ti uzvikujemo:
Kada posle dvogodišnje tamnice apostol Pavle bi pušten na slobodu, i pode iz Rima da obilazi ranije osnovane Crkve, ti ga, Sveti Luka, kao verni saputnik na tom putu pratiše. Ali kad Neron u Rimu podize žestoko gonjenje Hrišcana, vi se vratisteda obodrite i podrzite gonjenu Crkvu, koja je i u suzama i krvi radosno pevala Bogu:
Aliluja!
Ali pobesneli neznabozbci tad a uhvatiše apostola Pavla i baciše ga u okove. Ti i dalje, Sveti Luka, uz njega verno i neodstupno preb ivaše. I kada tvoj ucitel j muenickim predavaše svoju cistu dušu Gospodu, ti si sa suzama bio uz njega. Saosecajuci se sa tvojim bolom, mi ti tiho pojemo:
Posle muenicke smrti apostola Pavla, ti, Sveti Luka, propovedaše Hrista u Italiji, Dalmaciji, Galiji, a narocito u Makedoniji i Ahaji. Svuda si mrak neznaboštva razgonio, uceci narod da samo Bogu Zivom i Istinitom klice:
Aliluja!
U starosti svojoj, ti otputova u Egipat da propovedaš Blagu Vest o spasenju Gospoda Isusa Hrista. Propovedajuci, pretrpe mnoge muke i izvrši mnoge podvige. Vrativší se u Grcku, ti ustroji Crkve, rukopolozi svestenike i djakone, isceli bolesne telom i dušom. Zato ti radosno klichemo:
Kada ti bi osamdeset cetiri godine uhvatiše te zlobni idolopoklonici, udariše te na muke Hrista Gospoda radi, i obesiše o jednu maslinu u Tibi Beotijskoj, gde i biše sahran jene tvoje svete mošti. Predajuci Andelima svoju svetu dušu, koji je odneše Gospodu, kome si tako verno sluzio ceo svoj zivot, ti si i u onom svetu pevao Gospodu:
Aliluja!
Tvoje svete i cudotvorne mošti iscelivaše mnoge, narocito bolesne od ociju. Cuvší za to car Konstancije svecano ih donese u Carigrad. Jedan teško bolesni evnuh cuvší za njihov dolazak, bi u postelji prine sen kovcezu sa tvojim moštima, poklonivší im se i sa dubokom verom se dotakavší kovceza, istoga casa postade potpuno zdrav. Od radosti on ih sa ostalima ponese, i one biše položene pod svetim oltarom kraj moštiju Svetih apostola Andreje i Timoteja. Zbog toga ti klichemo:
Pored Jevandjelja u reci, ti nam, Sveti Luka, ostavi i Jevandjelje u slici. Po zelji ondašnih Hrišcana, ti živopisa tri ikone preblagog lika Majke Bozije, koje Ona i blagoslovi. Bezmer no zahvalni što i nas udostoji da se pobozno divimo Njenoj i Njenog Sina lepoti, mi radosno Premudrom Gospopodu klichemo:
Aliluja!
Isto tako, ti si, Sveti Luka, zivopisao na daskama i ikone Svetih apostola Petra i Pavla. I tako postavi pocetak i temelj divnom i bogougodnom delu — zivopisanju svetih ikona u slavu Boziju, Presvete Bogorodice i svih svetih, koje danas blagolep no ukrašavaju crkve Bozije i na spasenje prizivaju sve one koji ih pobozno poštuju. Blagodatni i zbog toga od tebe nam darovanog blaga, mi ti uzvikujemo:
O, Sveti jevandjelisto i apostole Luka, trubo nebeska, primi ove naše nemušte reci, kao molitvu, i izmoli nam u Boga, Gospoda Isusa Hrista, koga si tako neumornim sluzio, i veliku milost stekao kod Njega, oprost svih sagrešenja naših, miran i tih kraj zivota, i bezopasan prelazak u svet duhova, u kome svi radosno pevaju pesmu Neba:
Aliluja!
(Ovaj Kondak se cita triput, a zatim Ikos 1. i Kondak 1.)
Sveljubavni Gospod posla Sina Svoga, a kroz tebe, jevandjelisto sveti, zapisa sve tajne Neba i Zemle, kako bi svi ljuci do kraja veka imali putokaz ka toj Svetlosti, i iz zahvalnosti mogli da ti klichu:
Kondak 1 (ponavljanje)
Premudrim promislom Bozijim izabrani… izmoli i za nas nemocne i slabe oprost sagrešenja… da bi mogli sveradosno da ti klichemo:
O, Sveti Luka, Bogom izabrani i Majkom Bozijom blagosloveni, propovednice po svoj vaseljeni Jevandjelja Hristovog, muceniče i apostole, pomocnice svima koji te molitveno prizivaju, pomozi i nama, nepotrebnim slugama Gospodnjim. Jer mi se zbog naših mnogih pregresenja nalazimo u tami i seni smrtnoj i udaljeni smo od Boga bezmer no daleko.
A zbog stida koji osecamo zbog toga, i nemajuci smelosti da Ga sami zamolimo za oprost, prizivamo tebe, veliki svetitelju Bozji, kao onoga koji u Njegovoj neizmernoj svetlosti prebivaš, da Ga umesto nas moliš da se smiluje na nas.
Umoli Ga, Sveti Luka, da se ponovo u nama rodi strah Gospodnji, strah koji radja ljubav, a greh odgoni. Jer mi smo toliko navikli da grešimo svakog a dana i casa, pa i u snu, kao da smo zaboravili reci Gospodnje: „Stražite, jer ne znate casa kada cu Ja doci.” Taj strah, taj osecaj, tu premudrost, kako kaze Psalmopevac David, probudi u nama, Sveti Luka.
I neka se onda, tvojim molitvama, u nama rode suze pokajanja. Suze koje ce sve zakutke naše duše da ociste od greha koji se natalozio na njoj. Jer mi, po svom bezosecaju i duhovnoj obnevidelosti, ne mozemo ni da placemo nad svojim mrtvacem, nad samima sobom, a tako mnogo suza, potoke suza, trebali bi da prolijemo za bezbrojna grehe koje ucínsmo.
Pomozi nam, neukima i nerazumnima da razumemo Pismo koje si i ti pisao, jer onaj ko ga istinski razume, ko istinski shvati reci njegove, taj bezi od greha kao od ognja, i svim silama tezi da se priblizi Bogu. Jer taj shvata da je greh smrt, a Bog zivot.
Pomozi nam zato, Sveti Luka, da se, to shvativší, ocistimo od greha, i predjemo iz smrti u zivot. Da nam Bog bude sve u svemu. Da od sada uvek budemo u Njegovoj blizini. Neka nam, kao tebi i Kleopi kada ste išli za Emaus srce i duša stalno trepere od Njegovog prisustva.
Tada ce mir vladati u nama, nebeski mir, koji ce nam utvrditi nadu na Carstvo Nebesko, i tom radošcu cemo dobiti snagu da strele lukavoga koje svakog casa lete ka nama, lako odagnamo od sebe.
A sa tom nadom ce ljubav Bozija koja je u nama da nas pripremi za put ka Vecnoj Otacbini, gde su sve Sile Nebeske, svi Sveti, i Majka Bozija pred njima, cijsi si ti blagi lik u ikoni, toboj naslikanoj, ovek ovecio. Neka nam oci srca naseg neprestano gledaju tu lepotu, i njome se nasladjuju, kako bi se vec ovde zacarilo u nama Carstvo Nebesko, u koje neka se tvojim molitvama, Sveti Luka, i preselimo kada nas Gospod jednom pozove, pa da onda vecno slavimo Boga u Svetoj Trojici: Bespocetnog Oca, Jedinorodnog Sina i Svesvetog Duha, kroz svu vecnost beskonacnih vekova.
Akatist Svetom apostolu i evanđelisti Luki čita se kao molitveno obraćanje jednom od Hristovih učenika, piscu Jevanđelja i velikom propovedniku vere. Sveti Luka u pravoslavlju se poštuje kao apostol, evanđelista, lekar i ikonopisac, koji je svojim delima i životom posvedočio Hrista.
Čitaj Akatist Svetom apostolu i evanđelisti Luki kroz pregledan prikaz kondaka, ikosa i završne molitve, što omogućava lakše i sabranije čitanje celog teksta.
Akatist Svetom Luki posebno ističe njegov život kao primer služenja, vere i propovedanja Jevanđelja. Kao učenik i saputnik apostola Pavla, širio je hrišćansku veru i ostavio dragocena svedočanstva o Hristovom životu.
U tekstu akatista Sveti Luka se proslavlja kao apostol, učitelj i iscelitelj. Zato se ovaj akatist često čita kada verni traže duhovno usmerenje, pomoć u učenju, zdravlje i snagu u veri.
Sveti Luka bio je lekar i jedan od sedamdesetorice apostola. Autor je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih, kroz koja je preneo život i učenje Hristovo.
Bio je blizak saradnik apostola Pavla i širio je veru među narodima. Predanje kaže da je bio i prvi ikonopisac, koji je naslikao lik Presvete Bogorodice.
U pravoslavlju se poštuje kao apostol, evanđelista, lekar i ikonopisac.
Verni čitaju Akatist Svetom Luki u raznim prilikama, a naročito:
Ovaj akatist može se čitati svakodnevno ili po potrebi, sa verom i pažnjom.
Akatist Svetom Luki ima poseban značaj jer podseća vernike na snagu vere, znanja i služenja Bogu.
Kroz ovaj akatist verni se uče:
Zato se ovaj akatist često čita kada čovek traži mudrost, zdravlje i duhovni rast.
Pored akatista, verni često čitaju i molitvu Svetom Luki, moleći ga da bude njihov zastupnik pred Bogom i pomoćnik u učenju, radu i zdravlju.
U toj molitvi traži se mudrost, snaga i pomoć u životnim izazovima. Sveti Luka smatra se snažnim pomoćnikom svima koji žele da napreduju u veri, znanju i služenju Bogu.