☞ Praznik: 30. oktobra (12. novembra) · Rodjen 31. januara 1914. u Geriju, Indiana, SAD · Preminuo 12. novembra 1964. u manastiru Beocin · Kanonizovan 2005. godine
Sveti Varnava Nastić — episkop hvostanski, ispovedík Vere Pravoslav ne pod komunistickim rezimom. Proveo je 11 godina na robiji u Zenici i Sremskoj Mitrovici. Podlo otrovan 1964. Srpska Pravoslav na Crkva ga je kanonizovala 2005. god. Manastir Beocin je njegovo poslednje pocinovalište.
Tebi, izabranom ispovediku Vere Pravoslavne, pohvalni pesmopoj smireno prinosimo, a ti, pošto si stekao slobodu pred Gospodom da se moliš za nas, pomozi nam da se izbavimo od vecne smrti, kako bi mogli da ti klichemo:
Tvorac Andela, Svemudri Gospod, još od vecnosti provide u tebi, sveti ispovedniče Varnava, zemaljskog Andela, jer ti od mladosti zavole devstvenost i cistotu. Ti zavole Istinu, koja je Sam Bog, zbog cega i teško postrada od gospoda ra ovoga sveta, pa se i na tebi ispuniše reci Hristove: Ako Mene goniše, i vas ce goniti. Ali ti radosno primi muenicku venac, i bi pribran horu sveštenomuenika, da vecno proslavljaš Gospoda sa njima. Zato primi od nas ove pohvale:
Ti, sveti Varnava, bi rodjen u dalekoj Americi, gde su se tvoji pobozni roditelji naseliše iz Stare Hercegovine. Oni su te od malena vaspitali u duhu otacke vere, Vere Pravoslav ne, i ucili da pevaš andelsku pesmu:
Aliluja!
Kada pode u školu, sveti Varnava, ti beše veoma nadaren u recitovanju pesama, da te htedoše uzeti za glumca. Ali tvoj Bogomudri otac videvši da taj put vodi u pakao, uze svoju porodicu, i vrati se u otadzbinu, u Sarajevo, i tu si završio osnov nu školu i gimnaziju sa odlicnim uspehom. Ali ti si i svojím vrlinam a prevazilazio svoje vršnjake, pripremajuci se za uzvisenu službu Bogu. Zato te velicamo:
A kada završi gimnaziju, ti, sveti Varnava, pozele da upišeš Bogoslovski fakultet u Beogradu. Tvoj Bogobojazljivi otac te odvede u Ohrid kod svetog vladike Nikolaja Velimirovica, koji ti dade blagoslov da uciš tu visoku školu, i ti leteci od srece, kao orao medu oblacima kliktaše:
Aliluja!
Tvoj Bogonadahnut i otac Atanasije, beše revnost i clan Bogomoljackog pokreta, i taj duh je preneo i na tebe, sveti Varnava, te si ti izrazio zelju i da se zamonasiš. Ali sveti vladika Nikolaj, koji se obradova toj tvojoj zelji, rece da ta tvoja odluka treba da saceka, a da ce se on moliti Gospodu da se i to ostvari. Hvaleći tvoju nameru da posluziš Bogu svim svojim bicem, mi ti klichemo:
Kada si došao u Beograd, sveti Varnava, svi su zapazili tvoju cistotu i poboznost. Nikada te niko nije video ljutitoga, nikada nisi govorio bestidne i ruzne reci, niti si dopustio da pred tobom govore neprilic no o nekome ko nije tu, vec si, izbavljen od tih sujetnih briga ovoga sveta, neprestano pojao Bogu:
Aliluja!
Završivší medu najboljima školovanje, ti si se, sveti Varnava, vratio u Sarajevo, i odmah si postavljen za veroucitelja u dve škole. Svojím delima, a još više podviznickim životom, osvojo si srca mladih, postavší im voda i ucitelj spasenja. Zato te velicamo:
Zbog takvih duhovnih i moralnih vrednosti, zbog tvoje neizmerne zaljubljenosti u Gospoda Hrista, tebe su, sveti Varnava, ljuci od ovoga sveta smatrali zaostalim i staromodnim, a ti si, bez stida živeo istinitim hrišcanskim životom, i radosno pojao vekovima posvecenu pesmu:
Aliluja!
Ta tvoja zaostalost za ljude ovoga sveta, sveti Varnava, ogledala se u tome što si se ti uzdrzavao od svakog greha i zla, što si živeo po zapovestima Bozijim, i što si cinio velika dela milosrdja. Jer ti si, ne pitajuci za veru, u gostionici koja ti je od oca ostala, nahranio stotine gladnih i ubogih, nikome o tome ne govoreći, ispunjavajuci onu jevandjelsku rec: Da ne zna levica tvoja šta cini desnica tvoja. Oni su te zbog toga hvalili, a i mi ti pevamo:
Pred sami Drugi svetski rat, ti si, sveti Varnava, odrekavší se zemnog bogatstva, otišao u manastir Mileševu, i tamo se zamonašio. Primajuci na sebe sveti andelski cin, ti si od radosti andelski zapevao:
Aliluja!
Za vreme rata, ti si, sveti Varnava, opet bio u Sarajevu. Zbog tvoje cvrste vere u Hrista, ti si bio na teškim iskušenjima. Kada su te Hrvats ke ustaše pozvale da postaneš episkop hrvatske pravoslav ne crkve, ti si to odbio. Kada su te partiz ani pozvali u svoje redove, i to si odbio. Zato si bio proganjan i od jednih i od drugih. A mi, hvaleći tvoju cistotu i hrabrost, klichemo ti ovako:
Videvší tvoje vrline i trudove, sveti Varnava, koje si podneo u Sarajevu, vodeci uplašeni narod kroz teški i krvavi rat, arhijerejski sabor Srbske Crkve te je ubrzo posle rata izabrao za vikarnog episkopa Hvostanskog. I ti si, cuvší za tu radosnu vest, zahvalio Gospodu na svemu, zapevavší:
Aliluja!
U svojoj divnoj besedi, posle hirotonije, u sabornom hramu u Beogradu, ti si, sveti Varnava, prorocki rekao da episkopstvo upucuje na veliku žrtvu i nošenje svoga Krsta na Golgotu. Jer ko hoce iskreno da sluzí Hristu, taj ce zbog toga i biti gonjen. Ljubeci istinu, ti si hrabro govorio o satanskom vremenu i vlasti koja tad a beše na celu Srbskog naroda. Zbog tih tvojih hrabrih reci, mi te velicamo:
Vrativší se u Sarajevo, ti si, sveti Varnava, odmah razvio svoju arhipastirsku delatnost, najviše smelim i vatrenim propovedima, uceci narod da bezi iz tame satanske na svetlost Hristovog Jevandjelja, i da neprestano zahva ljuje Bogu, pesmom:
Aliluja!
Ne mogavší da otrpe tvoje oštre besede, samo posle tri meseca tvoga episkopstva, sveti Varnava, bezbozne vlasti su te uhapsile i sprovele u zatvor. Tebe, koji si svedocio istinu i ljubav Hristovog Jevandjelja, oni su smatrali neprijateljem drzave i naroda. Zato te mi, zadivljeni tvojom zrtvom, ovako velicamo:
Kao nekada kada su izvodili lazne svedoke pred Gospoda Hrista, tako su i na tvom sudjenju, sveti Varnava, izvodili svedoke, koji su slušali tvoje besede, ali su ih lazno tumacili. A ti si, znajuci da stojiš u istini koja je Sami Bog, pojao hrabro:
Aliluja!
Da li bi i Andeli mogli da iskazu tvoju hrabrost i nesalomivo drzanje pred zverskim sudijama, sveti ispovedniče Varnava. Jer ti na sva pitanja bez straha odgovaraše, cak si i za vodu bezbozinika hrabro rekao da je neuk i nepismen, jer ne zna za rec — Bog, a zbog toga se tad a lako mogla izgubiti glava. Zato te andelski i hvalimo:
Iako nijednu tvoju krivicu nisu mogli da dokazu, sveti ispovedniče Varnava, bezbozne sudije te osudiše na jedanaest godina teške robije. A ti, koji si Hrista nosio u celom svom biću, smireno i bez straha pode u tamnicu, pojuci:
Aliluja!
Po dolasku u zatvor u Zenici, bezboznici su ti skinuli mantiju, ošisali te i obrijali bradu, želeći da te ponize. A ti si, sveti Varnava, na sve odgovarao pevanjem tropara i molitava, što je stražare i upravu zatvora dovodilo do ludila. Ali su te ostali sužnji zavoleli od sveg srca, jer su u tebi videli Bozijeg coveka. Zato te velicamo ovako:
Želeći da te ubiju, jer su mrzeli Hrista u tebi, sveti Varnava, jedne noci kada su te prebacivali u zatvor u Sremskoj Mitrovici, na tvoj vagon je u punoj brzini udario drugi voz. Mnogi su poginuli, a ti si, teško ranjen, slomlj enih ruku i nogu, sremskom ravnicom bolno pojao:
Aliluja!
Teško bolesnog i izranavljenog, posle velikih molbi od strane Crkve, bezboznici su te pustili iz zatvora, ali pod uslovom da se više ne vracaš na episkopsku službu. Medutim, ti nikada više nisi dobio potpunu slobodu, vec si uvek bio budno pracen od državnih stražara, na svakom mestu tvoga boravka. Zato ti blagodatno klichemo:
Po izlasku iz zatvora, sveti Varnava, ti si bio u beogradskom manastiru Vavedenju, u Gomionici, Kruseodolu, i na kraju u manastiru Beocin, gde si ucio narod o Bogu i Veri Pravoslav noj. A monahe i monahinje si bodrio da izdrze teško vreme bezboziništva, i da neprestano poju:
Aliluja!
Videvší da te ne mogu salomiti, jer ti si, sveti ispovedniče Varnava, neprestano ucio narod da najviše ljubi Hrista, bezboznici te podlo i zverski otrovaše. Tvoja cista duša, prekaljena u mukama i podvizima kao zlato u ognju, uzletela je ka Carstvü Nebeskom, gde ju je docekao Sam Gospod Isus Hristos, Kome si nepokolebljivo sluzio ceo svoj zivot. Zato primi od nas ove pohvale:
O, sveti ispovedniče Varnava, seti se i nas koji te prizivamo molitvama svojim, i isprosí nam veliku milost od Gospoda i oprost svih sagrešenja naših, kako bi mogli radosno da klichemo:
Aliluja!
(Ovaj Kondak se cita triput, a zatim Ikos 1. i Kondak 1.)
Tvorac Andela, Svemudri Gospod, još od vecnosti provide u tebi, sveti ispovedniče Varnava, zemaljskog Andela, jer ti od mladosti zavole devstvenost i cistotu. Ti zavole Istinu, koja je Sam Bog, pa se i na tebi ispuniše reci Hristove: Ako Mene goniše, i vas ce goniti. Zato primi od nas ove pohvale:
Kondak 1 (ponavljanje)
Tebi, izabranom ispovediku Vere Pravoslavne… pomozi nam da se izbavimo od vecne smrti, kako bi mogli da ti klichemo:
O, sveti vladiko Varnava, veliki ispovedniče Hristov, nepokolebl jivi pobornice Vere Pravoslav ne, pohvalo roda Srbskog i nado grešnika! Evo, klececi i sa suzama te prizivamo da nam pomogneš molitvama svojím pred prestolom Presvete Trojice.
Ti svojim vrlinam a i svojim besprekornim životom zaista beše podoban velikim i hrabrim Ocima Crkve, pokazujuci i dokazujuci da je Hristos isti kroz sve vekove, i da Svojom blagodacu tvori od zemnih ljuci Nebeske Andele, još za zivota njihovog na Zémlji. I ti takav beše, sveti vladiko, i ti kao nesalomiva stena stajaše pred dzelatima sataninim, smelo i dostojanstveno ispovedajuci Veru Hristovu, za koju si smelo i postradao.
A mi, nemocni i jadni, kao tanke slamke na vetru smrtnog zivota ovog, dižemo glave ka Nebu, trazeci pomoci Sviše, i znajuci za tvoju slobodu pred Gospodom, smireno i sa nadom istemo pomoc od tebe. Smiluj se na nas, iako dostojni nismo, jer bezakonja naša ogorciše Gospoda, pa po blagodati koja ti je data, zamoli Svemilostivog Vladiku Hrista, da nas oslobodi okova u kojima kao robovi prebivamo.
Jer nema na našoj duši nijednog zdravog mesta, i sva je u ranama strasti grehovnih ogubana. I evo, ako to može, mi ti se predajemo, sveti Varnava, pa ti, molitvama svojím, ucini sa nama sve što treba, kao milostivdni samarjanin, i iscelí nas od svih tih rana.
Izbavi nas od svih zamki u koje smo upali, ponajviše svesno i svojom voljom, ali i od onih tajnih, pa nas povedi na stazu istinitog pokajanja i sigurnog spasenja. Neka cudesnom Bozijom silom sve ono što je smrtno u nama, ozivi, i sve što je grešno u nama, iščili. Pa da, uz tvoju pomoc, krenemo da rastemo u meru rasta visine Hristove, kako rece veliki apostol Pavle.
Ali isto tako, pomozi nam da i one druge reci apostola Pavla odrzimo, da Veru Hristovu cistu i besprekornu sacuvamo, da nas tu djavo ne prevari, pa da nas nekim laznim ucenjem odvede sa puta spasenja. Daj nam snage i hrabrosti da i mi smelo ispovedamo i srcem i ustima jedino Novo pod Suncem, jedinu Svetlost u tami ovoga sveta, Gospoda naseg Isusa Hrista.
I neka se udostojimo, molitvama tvojim, sveti vladiko Varnava, da udemo u radost Carstva Nebeskog, kako bi od neopisane radosti i srece mogli neucutno da slavoslovimo Najsvetije Ime Gospodnje, Oca i Sina i Svetoga Duha, i sada i uvek i u vekove vekova.
Veliku muke iz ljubavi prema Gospodu si podneo, sveti sveštenomuceniče Varnavo i muenicku venac od Njega si dobio, i Carstva nebeskog se udostojio. Sa svima svetima iz roda našega, moli se za nas Gospodu, da spase ceda svoja.
Varnavo sveti, utešitelju slovesnoga stada, tešio si sve a sada si nada, da ce tvojim molitvama Hristos da nas primi, u okrilj e svoje gde i ti žíviš, u slavu Nezalaznog Dana, o pomozi Varnavo svojim molitvama.
Rodenje i mladost. Episkop Varnava Nastić roden je 31. januara 1914. god. u Geriju, Indiana, SAD, od roditelja Atanasija i Zorke. Na krštenju je dobio ime Vojislav. Sa roditeljima se vratio u otadzbinu kao dete. Završio je gimnaziju u Sarajevu a Bogoslovski fakultet 1937. u Beogradu.
Zamonasenj e i rat. Zamonasio se 1940. u manastiru Mileševu dobivší ime Varnava. Drugi svetski rat ga je zastigao u Sarajevu. Odbio je da postane episkop tzv. Hrvatske pravoslav ne crkve i odbio je poziv partizana u njihove redove.
Episkopstvo i zatvor. Sveti Arhijerejski Sabor SPC ga je 1947. izabrao za vikarnog episkopa hvostanskog. Hirototonisan je iste godine u Beogradu. Vec 1948. komunisticki sud u Sarajevu ga je osudio na jedanaest godina teške robije na osnovu montirane optuzbe.
Stradanje u Zenici. Zatvorsku kaznu je izdrzavao u zenickoj robijasnici, u najstrozoj izolaciji, u mracnoj i vlaznoj celiji. Komunisti su ga odmah osisali i obrijali. Odredili su ga za bravarsku struku. Mučili su ga gladju, zedu i samocom kako bi ga slomili — ali uzalud. Episkop Varnava je svakodnevno pevao tropare i crkvene pesme, što je tamnicare dovodilo do ludila.
Pokusaj ubistva. 1949. god. pri prebacivanju u Sremsku Mitrovicu, na vagon sa osudjenicima „slucajno” je naletela lokomotiva u punoj brzini. Od punog vagona samo jedanaestorica su prezivela. Episkop Varnava je odleteo kroz prozor sa vezanim rimokatolickím župnikom, koji je na mestu ostao mrtav. Episkop je slomio obe noge i jednu ruku. Komunisti su zabranili lekarima da nastave lecenje.
Posle zatvora. Nakon molbi Crkve, pušten je iz zatvora, ali je celo vreme bio pracen od državnih stražara. Boravio je u manastirima: Vavedenje (Beograd), Gomionice, Kruseodol i na kraju Beocin, gde je neprestano ucio narod o Bogu.
Ubistvo i kanonizacija. Kako ga nisu mogli salomiti, bezboznici su ga podlo otrovali. Sveti Varnava se upokojio u manastiru Beocin 12. novembra 1964. god, u 50. godini zivota. Sahranjen je pored manastirske crkve.
Srpska Pravoslav na Crkva ga je kanonizovala 2005. godine. Spomen mu se obélezava svake godine 12. novembra. Manastir Beocin je njegovo poslednje pocinovalište i mesto hodocašca.
“Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi moc daje.” (Fil. 4, 13) — omiljeni citat svetog Varnave
Akatist Svetom ispovedniku Varnavi čita se kao molitveno obraćanje velikom ispovedniku vere, koji je svojim životom, trpljenjem i nepokolebivom verom posvedočio Hrista. Sveti Varnava u pravoslavlju se poštuje kao primer duhovne snage, smirenja i istrajnosti u veri, naročito u teškim vremenima i iskušenjima.
Čitaj Akatist Svetom Varnavi kroz pregledan prikaz kondaka, ikosa i završne molitve, što omogućava lakše i sabranije čitanje celog teksta.
Akatist Svetom Varnavi posebno ističe njegov život kao primer ispovedanja vere, podviga i trpljenja radi Hrista. Kroz ovaj akatist verni se podsećaju na važnost ostajanja vernim Bogu bez obzira na okolnosti.
U tekstu akatista Sveti Varnava se proslavlja kao ispovednik, podvižnik i zastupnik vernih. Zato se ovaj akatist često čita kada verni traže duhovnu snagu, istrajnost u veri, pomoć u iskušenjima i utehu.
Sveti Varnava bio je ispovednik vere koji je u teškim vremenima ostao veran Hristu, trpeći gonjenja i nevolje zbog svoje vere.
Njegov život predstavlja primer kako se vera čuva i svedoči čak i u najtežim okolnostima. Kroz smirenje, molitvu i istrajnost, postao je uzor mnogima.
U pravoslavlju se poštuje kao ispovednik vere, podvižnik i duhovni učitelj.
Verni čitaju Akatist Svetom Varnavi u raznim prilikama, a naročito:
Ovaj akatist može se čitati svakodnevno ili po potrebi, sa verom i strpljenjem.
Akatist Svetom Varnavi ima poseban značaj jer podseća vernike na snagu vere, trpljenja i ispovedanja Hrista.
Kroz ovaj akatist verni se uče:
Zato se ovaj akatist često čita kada čovek traži snagu da izdrži u veri i ostane veran Bogu.
Pored akatista, verni često čitaju i molitvu Svetom ispovedniku Varnavi, moleći ga da bude njihov zastupnik pred Bogom i pomoćnik u duhovnim borbama.
U toj molitvi traži se snaga, istrajnost i pomoć u teškim trenucima. Sveti Varnava smatra se snažnim zastupnikom svima koji žele da ostanu verni Bogu uprkos iskušenjima.