Molitva svetoj velikomučenici Nedelji

5 min čitanja

O, sveta nevesto Hristova, velikomučenice Nedeljo, veličanstveni hrame Duha Svetoga, koji um zemaljski može da shvati tvoj čudesni život i stradanje. Molitvom izmoljena od Gospoda i Gospodu posvećena do poslednjeg trena ovozemaljskog, ti si bila Anđeo u telu, i na zemaljsko nisi ni pomišljala, svoj um i srce usmerivši ka svom Ženiku, hrabro i neustrašivo podnosila običnom čoveku neizdrživa mučenja, pomagana blagodaću Božijom, da si do besa dovodila mučitelje.

I veličanstveno si svoj zemaljski podvig sa radošću dovršila, otišavši tamo gde si od rođenja želela – u bračne odaje Hristovih devstvenica, da kroz svu večnost piješ vodu od koje se ne žedni, i koja neopisanu duhovnu sladost donosi.

I mi, koji se radosno sećamo tvoje divne uspomene, osećamo i neku tugu koja se razliva našom dušom. Jer ovaj svet je zaista svet tuge i bola. Znamo da tamo gde si ti, sveta Nedeljo, sve lepotom i blagodaću sija, i da tamo tuge nema, i da i mi imamo mogućnost da tu dođemo, bar u neki mali zakutak Carstva Nebeskog, ali kako – kako, kad nas je zemlja prikovala za sebe, kako, kad smo se predali bez borbe, prepuštajući se da nas talasi životni nose kako hoće i kud hoće.

Ali, ako u nama ima bar toliko snage i ljubavi da se sećamo tebe i tvoga podviga, možda onda sve i nije izgubljeno, možda nismo umrli zanavek, možda nekako preplivamo more životno i ne potonemo na dno.

Zato nam pomozi, sveta Nedeljo, pruži nam ruku svoju sa Nebesa, makar te i ne molili onako kako to zaista treba, nego samo sa verom da nam ti svojim molitvama možeš pomoći. Neka nam barem ta vera bude zalog da ćeš se smilovati na nas, da ćeš toplo zamoliti Gospoda za one koji to možda i ne zaslužuju.

Pomoli se, sveta velikomučenice, da nas Gospod pogleda i smiluje se na nas kao na nedonoščad, koja ništa ne znaju, koju sve treba ispočetka učiti. Pomogni nam da ustanemo iz greha, iz kaljuge u kojoj se kao svinje valjamo, i da načinimo bar jedan mali korak ka svetlosti, ka dobru.

Velika nas je sramota i da ti kažemo šta nas sve muči, zbog čega sve ležimo u tom blatu, ali sami iz njega izaći nikada nećemo, bez nečije sigurne ruke, koja će nas podići i povesti ka spasenju.

A prljava nam je i duša i telo, sveta Nedeljo, sve je u nama okorelo od greha, pa te molimo: povedi nas svojim molitvama ka banji istinskog pokajanja, izvedi iz nas potoke suza koji će nas prati i čistiti, koji će nam povratiti onaj odavno izgubljeni lik Hristov koji smo kroz krštenje zadobili.

I ništa drugo ne tražimo od tebe, slavna velikomučenice Nedeljo, osim tih pokajnih suza, do kraja života našega, koje će nas omekšati, očistiti, izmeniti na bolje. Jer ako istinski uvidimo koliko smo se ogrešili o Gospoda, možda ćemo smoći snage, tvojim molitvama, i da isprosimo oproštaj od Njega, i da zacelimo sve grehovne rane koje smo zadobili kroz ovaj život do sada.

Možda ćemo jednog dana, vođeni tvojom rukom, moći smelo da se ispravimo pred Gospodom, možda ćemo smeti da podignemo oči i kažemo: Grešili smo, mnogo smo grešili, ali smo se i kajali, i dobro činili.

Neka Tvoja milost, Gospode, ako je volja Tvoja, odredi i naše mesto u Tvome Carstvu, tamo gde prebivaju pokajani grešnici, jer jedino tu možda možemo da dobijemo neki udeo.

A nama bi i to bilo dosta, i to mesto daleko od tvojih dvorova, sveta velikomučenice Nedeljo, samo da u paklene muke ne odemo. Nama bi bilo dosta da izdaleka gledamo tvoju slavu, i slavu svih onih koji su Bogu svim bićem ugodili.

Mi bismo bili presrećni samo da možemo da slušamo onu sladosnu pesmu kojom sva Nebesa večno slave Gospoda, pojući: Svet, Svet, Svet je Gospod Savaot, puni su Nebo i Zemlja slave Tvoje, od sada pa do veka. Amin.