Preobraženje Gospodnje – Otkrivenje Božanske slave

4 min čitanja

Preobraženje Gospodnje

Jedan od 12 velikih praznika

Preobraženje Gospodnje (19. avgust po novom kalendaru / 6. avgust po starom) ubraja se u dvanaest velikih Hristovih praznika u pravoslavlju. Obeležava trenutak kada je Isus Hristos pred izabranim apostolima otkrio svoju božansku slavu i učvrstio njihovu veru pred događaje koji slede.

Događaj na gori Tavor

Po jevanđeljskom predanju, Hristos izvodi apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor da se mole. Tada se pred njima zbiva preobraženje:

• Hristos zasija svetlošću,

• lice mu je „kao sunce”,

• odeća postaje blistavo bela,

• pojavljuju se proroci Mojsije i Ilija,

• a potom se čuje glas Boga Oca:
  „Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte.”

Ovaj događaj se doživljava kao potvrda Hristove božanske prirode i kao poruka da vera nije samo reč – već put unutrašnje promene.

Zašto se osvećuje grožđe

Na Preobraženje se u crkvama, na kraju liturgije, obavlja osvećenje (blagosiljanje) grožđa i deli se vernicima.

• Grožđe je najčešće, jer je vezano za vinogradarski rod i simbol je blagodati i zahvalnosti.

• U krajevima gde grožđa nema ili još nije sazrelo, osvećuje se drugo sezonsko voće (jabuke, kruške i sl.).

U narodu je rasprostranjen običaj da se prvo grožđe u godini proba tek nakon osvećenja na ovaj dan.

Narodna verovanja i običaji

U srpskoj tradiciji Preobraženje se doživljava kao granica između leta i jeseni.

Najpoznatija izreka je:
„Preobraženje je – preobražava se i gora i voda.”

U narodu se često kaže i veruje:

• od Preobraženja popuštaju velike vrućine, a noći postaju svežije,

• voda u rekama i jezerima „okreće” na hladnije, pa se negde smatra da se posle Preobraženja ne kupa,

• nije dobro lenčariti, spavati preko dana ili provesti dan u neradu, jer „prelazi u naviku”,

• u nekim mestima se održavaju vašari i sabori, jer je praznik u narodu veoma poštovan.

(Ove tačke su narodna verovanja – lepo ih je navesti kao tradiciju, bez preterivanja i „garancija”.)

Da li se posti na Preobraženje?

Da. Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta, zato je praznik obavezno posan.

Ipak, po crkvenom pravilu, na Preobraženje je dozvoljena riba, kao i vino i ulje (zbog svečanosti praznika).

Trpeza za Preobraženje

Pošto je praznik u postu, trpeza je posna, ali svečanija:

• posna jela (pasulj, posne pite, povrće, salate),

• riba (najčešće pečena ili pržena),

• grožđe i drugo voće,

• vino (u skladu sa pravilima posta i umerenosti).

Suština praznika

Preobraženje nije samo sećanje na događaj na Tavoru, nego i poruka verniku:
čovek je pozvan na preobražaj – da menja sebe iznutra, da bude bolji, mirniji, pravedniji i bliži Bogu.

Zato se praznik često naziva praznikom svetlosti, nade i promene.

Preobraženje Gospodnje spada među dvanaest velikih i teološki najdubljih praznika, a njegovo mesto, smisao i odnos prema ostalim velikim datumima mogu se sagledati kroz crkvene praznike.

FAQ

Kad se slavi Preobraženje?
19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru).

Da li je crveno slovo?
Da, ubraja se u velike praznike i obeležen je crvenim slovom.

Da li je obavezno osvećenje grožđa?
To je snažan crkveni običaj – vernici često donose grožđe (ili drugo voće) na blagoslov.

Da li se jede riba?
Da, na Preobraženje je dozvoljena riba iako je Gospojinski post.