Slava – Prepodobna Paraskeva – Sveta Petka

7 min čitanja

Prepodobna Paraskeva – Sveta Petka

Sveta Petka (Prepodobna mati Paraskeva Epivatska) jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju i među Srbima. Praznuje se 27. oktobra po gregorijanskom (novom) kalendaru, odnosno 14. oktobra po julijanskom (starom) kalendaru. U narodu je poznata kao tiha zaštitnica doma, žena, dece, bolesnih i svih koji traže utehu i mir.

Zašto se zove „Petka“ i šta znači „Paraskeva“

U srpskom narodu svetiteljka je dobila ime Petka jer se njeno ime na grčkom – Paraskeva (Παρασκευή) – prevodi kao petak („dan pripreme“). Zato se često kaže da je „Petka“ – srpski oblik njenog imena.

Poreklo i porodica

Prema predanju, Sveta Petka je rođena u Epivatu (u Trakiji, blizu Carigrada), u imućnoj i duboko pobožnoj porodici. Imala je brata Jevtimiја, koji se zamonašio veoma mlad i kasnije postao episkop Maditski. Njihov život se u hrišćanskoj tradiciji opisuje kao porodična posvećenost veri – ne samo lični izbor jedne svetiteljke, već i duhovno usmerenje čitavog doma.

Odlazak u Carigrad i monaški zavet

Nakon smrti roditelja, Paraskeva napušta rodni dom i odlazi u Carigrad, gde se zamonašila i dobila monaško ime Paraskeva. U narativima koji se prenose, naglasak je na njenom svesnom odricanju: ostavlja sigurnost, ugled i materijalno, birajući podvig, molitvu i služenje Bogu.

Podvig u Jordanskoj pustinji

Nakon izvesnog vremena, odlazi u Jordansku pustinju, gde provodi godine u postu, molitvi i isposničkom životu. Taj deo njenog života je ključan za razumevanje njenog kulta: ona nije svetiteljka „sa trona“, već svetiteljka tišine, trpljenja i unutrašnje snage.

Povratak u Epivat i upokojenje

Kada je došla starost, prema predanju, anđeo joj se javio u snu i rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni kraj – Epivat. Tamo je živela još dve godine, potom se upokojila. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali izdvojeno, ne na gradskom groblju, što dodatno pojačava motiv njenog smirenog, skromnog odlaska.

Otkrivanje netruležnih moštiju

Po predanju, njeno telo je ostalo netruležno, ali ga niko nije dirao sve dok dvoje ljudi – Efimija i Đorđe – nisu sanjali isti san o njenoj svetosti i dobili poruku da se grob otkopa i mošti prenesu u hram. Taj događaj postaje tačka iz koje se kult svetiteljke širi i učvršćuje.

Put moštiju kroz istoriju

Mošti Svete Petke su kroz vekove više puta prenošene, a taj „put“ je postao deo njenog identiteta i u narodu i u crkvenoj istoriji:

• Epivat → Carigrad

• Carigrad → Trnovo (1238) – prenosi ih bugarski car Jovan Asen

• Trnovo → Vidin → Vlaška (nakon pada i promena vlasti)

• Vlaška → Beograd – na molbu kneginje Milice sultanu Bajazitu

• Beograd → Carigrad (1521) – nakon osvajanja Beograda, Sulejman I prenosi mošti

• Carigrad → Jaši (1641) – o trošku moldavskog gospodara Vasilija Lupula, mošti stižu u Jaši, gde se nalaze i danas
  (uz napomenu da se dva prsta šake čuvaju u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu)

Ovaj niz prenošenja objašnjava zašto se Sveta Petka oseća „blisko“ mnogim narodima Balkana, a kod Srba posebno, jer su mošti dugo boravile u Beogradu i ostavile snažan trag u narodnoj pobožnosti.

Koliko je raširena kao slava

Po tvom materijalu (i narodnoj tradiciji koja se često navodi), Sveta Petka je po broju svečara među najvećim slavama, a često se navodi kao šesta na listi najrasprostranjenijih slava.

Kult Svete Petke je naročito jak u:

• istočnoj Srbiji

• Dalmaciji

• Lužnici i Nišavi, gde se Petkovdan pominje kao važna opšta jesenja slava
  Takođe se navodi i podatak da u Šumadijskoj eparhiji Svetu Petku slavi oko 3.500 domova.

Narodni doživljaj: „tiha zaštitnica“

U srpskoj tradiciji Sveta Petka je doživljena kao:

• zaštitnica žena i porodice

• pomoćnica bolesnih i siromašnih

• svetiteljka utehe, kojoj se ljudi često obraćaju kada „ne znaju kome više“

Zato se njen praznik često obeležava mirno, bez buke, sa naglaskom na sabranost, molitvu i porodični mir.

Trpeza za Svetu Petku: posno ili mrsno?

Kao što si naveo, u praksi važi:

• ako slava „padne“ u sredu ili petak – posna trpeza

• ostalim danima – mrsna trpeza

U mnogim porodicama postoji i običaj da se Sveta Petka slavi posno iz pobožnosti (zbog njenog podvižničkog života), ali osnovno pravilo koje si dao gore je najčešće korišćeno.

Petkovdan, kao dan posvećen Prepodobnoj Paraskevi, obeležava se uz posebnu pažnju na duhovnu pripremu i uzdržanje, a pravila i smisao posta po crkvenom kalendaru pomažu vernicima da praznik proslave u skladu sa crkvenim poretkom.

FAQ

Kada se slavi Sveta Petka?

Sveta Petka se slavi 27. oktobra po novom kalendaru, odnosno 14. oktobra po starom (julijanskom) kalendaru.

Ko je bila Prepodobna Paraskeva (Sveta Petka)?

Bila je hrišćanska podvižnica poznata po asketskom životu, milosrđu i posvećenosti veri. U narodu se doživljava kao zaštitnica doma i pomoćnica u nevolji.

Da li je Sveta Petka česta krsna slava?

Da. Sveta Petka je među rasprostranjenijim slavama, posebno u Srbiji i širem balkanskom prostoru.

Da li je slava Sveta Petka posna ili mrsna?

Ako padne u sredu ili petak, trpeza je posna. U ostalim danima obično je mrsna, mada neke porodice slave posno iz lične pobožnosti.

Šta je najvažnije da domaćin ima na slavskom stolu?

Slavska sveća, slavski kolač, žito (koljivo) i vino, uz molitvu i mir u domu.

Koji su najčešći običaji za Svetu Petku?

U mnogim krajevima naglasak je na miru, izbegavanju svađe, pomoći drugome i sabranosti u kući. Običaji se razlikuju po regionima.

Kako se Sveta Petka prikazuje na ikonama?

Najčešće kao monahinja sa krstom ili svitkom, smirenog izraza, što simbolizuje veru, podvig i unutrašnju snagu.