Mala Gospojina – Rođenje Presvete Bogorodice

7 min čitanja

Mala Gospojina – Rođenje Presvete Bogorodice

Mala Gospojina, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, jedan je od najznačajnijih praznika posvećenih Majci Božijoj i u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom. Iako se u narodu naziva “mala”, njen smisao je dubok: rođenje Presvete Djeve Marije predstavlja početak ostvarenja spasenja, jer će se kroz nju roditi Hristos – Sunce pravde i Spasitelj sveta.

U prazničnom troparu Crkva peva da rođenje Bogorodice “radost najavljuje celoj vaseljeni”, jer se upravo njom otvara put dolaska Mesije.

Kada se slavi Mala Gospojina

• 21. septembra po novom kalendaru

• 8. septembra po julijanskom kalendaru

Praznik je nepokretan, što znači da uvek pada istog datuma.

Zašto je praznik posebno poštovan

U narodu se Mala Gospojina doživljava kao gospojinski praznik radosti, porodične topline i okupljanja. Posebno je poštuju žene, majke i devojke, jer je Bogorodica u hrišćanskom predanju uzor majčinstva, čistote, krotosti i posvećenosti.

Ovaj praznik se u mnogim krajevima obeležava i kao krsna slava, a često i kao zavetni dan (seoska slava), kada se narod okuplja u crkvi na liturgiji.

Crkveno predanje: rođenje Presvete Bogorodice

Po predanju, Presveta Djeva Marija rođena je od ostarelih i dugo bezdetnih roditelja, pravednih Joakima i Ane. Njihova istrajna molitva i vera postali su primer da Bog daruje onda kada čovek izgubi nadu, ali ostane veran.

Marija je, po predanju, rođena u Nazaretu. Roditelji su je, ispunjavajući zavet, sa tri godine odveli u Jerusalimski hram. U daljem predanju naglašava se njen miran i molitven život, koji je priprema za blagovest Arhangela Gavrila i rođenje Hrista.

Suština praznika nije samo priča o čudu u starosti, već poruka da Bog iz tišine i “običnog života” izvodi ono što menja istoriju.

Istorijat praznika i bogoslužbena tradicija

U kanonskim novozavetnim spisima nema direktnog opisa Rođenja Bogorodice, ali je praznik sačuvan u osveštanoj tradiciji Crkve. U godišnjem bogoslužbenom krugu Rođenje Presvete Bogorodice se često naziva “početkom praznika”, dok se ciklus velikih praznika završava Uspenjem (Velikom Gospojinom).

Bogoslužbeni tekstovi ovog praznika bogati su biblijskim slikama i nazivima Bogorodice, a sama služba svedoči o dugom liturgijskom pamćenju: praznik ima pretprazništvo i poprazništvo.

Tropár i kondák

Tropár praznika (glas 4):
Rođenje Tvoje, Bogorodice Djevo, radost najavi svoj vaseljeni, jer iz Tebe zasija Sunce pravde, Hristos Bog naš, koji, razrušivši kletvu, dade blagoslov i, uništivši smrt, darova nam život večni.

Kondák praznika (glas 4):
Tvojim rođenjem, Prečista, oslobodiše se Joakim i Ana sramote zbog nemaња dece, a Adam i Eva sramote propadljivosti; i narod Tvoj, izbavivši se uzroka greha, kliče Ti: Nerotkinja rađa Bogorodicu i Čuvarku našeg života.

Narodni običaji i verovanja

Običaji se razlikuju po krajevima, ali su najrasprostranjenija sledeća verovanja:

• Praznik je dan molitve i odmora, pa se izbegavaju teški fizički poslovi.

• Smatra se povoljnim danom za veridbe i venčanja; narod veruje da brak sklopljen na Malu Gospojinu ima poseban blagoslov i sklad.

• Gleda se vreme: ako je vedro, veruje se da će jesen i zima biti blaže; ako je kišovito, očekuju se suroviji dani.

• Od Male Gospojine tradicionalno počinje period jesenjih svadbi.

• U poljoprivrednom ritmu, praznik se vezuje za početak jesenjih radova (oranje i setva ozimih useva).

U nekim krajevima se čuvaju predanja i o lekovitom bilju koje se bere između Velike i Male Gospojine, kao i o “međugospojinskim jajima” koja se ostavljaju za nasad.

Trpeza na Malu Gospojinu

Pravilo trpeze je jednostavno:

• Ako praznik padne u sredu ili petak: posna trpeza (po pravilu posta).

• U ostale dane: mrsna trpeza.

Ako se slavi kao krsna slava, na trpezi su uobičajeno: slavski kolač, žito i vino, uz jela u skladu sa crkvenim pravilima i porodičnom tradicijom.

Šta se radi na Malu Gospojinu

• Odlazi se na liturgiju (koliko je moguće).

• Dan se provodi mirnije, uz molitvu i zahvalnost.

• Porodica se okuplja, a u mnogim mestima posećuju se sabori i vašari.

• Ako je slava: obavljaju se slavski običaji (kolač, žito, sveća).

Šta se ne radi (najčešći običaji)

• Ne rade se teški fizički poslovi (na njivi, gradilištu, “veliko” spremanje).

• Izbegava se svađa, galama i ružne reči – dan je vezan za mir u domu.

• U nekim krajevima se ne započinju novi kućni poslovi, već se nastavlja samo ono što je neophodno.

Za vernike koji žele da prate pravoslavne praznike kroz celu godinu i razumeju njihovo mesto u crkvenoj tradiciji, verski kalendar predstavlja pouzdan vodič kroz datume, postove i dane posvećene svetiteljima.

FAQ

Kada je Mala Gospojina?
21. septembra po novom, odnosno 8. septembra po julijanskom kalendaru.

Da li je Mala Gospojina crveno slovo?
Da, spada u velike Bogorodičine praznike i obeležena je crvenim slovom.

Šta se slavi na Malu Gospojinu?
Rođenje Presvete Bogorodice (Djeve Marije), od pravednih roditelja Joakima i Ane.

Da li se posti na Malu Gospojinu?
Ne kao opšti praznični post. Ako praznik padne u sredu ili petak, mnogi poste po sedmičnom pravilu.

Da li je Mala Gospojina dobar dan za svadbu?
Po narodnom predanju jeste – od ovog praznika tradicionalno počinju jesenje svadbe.

Šta je “međugospojinski” period?
To je vreme između Velike i Male Gospojine, koje se u narodu vezuje za branje lekovitog bilja i završetak letnjeg ciklusa.

Šta je najvažnija poruka praznika?
Da Bog i kroz tihe, “obične” događaje otvara put spasenja; praznik je poziv na veru, trpljenje, zahvalnost i mir u domu.