Srđevdan – Praznik Svetih mučenika Sergija i Vakha

6 min čitanja

Srđevdan je pravoslavni praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, koji se obeležava 20. oktobra po novom (gregorijanskom) kalendaru, odnosno 7. oktobra po starom (julijanskom). U narodu je praznik poznat i kao Sveti Srđ, iako se svetitelji uvek proslavljaju zajedno – Sergije i Vakh kao nerazdvojni svedoci vere.

Ovaj dan nosi snažnu simboliku: hrabrost bez oholosti, postojanost bez straha i vera koja ne popušta, čak ni onda kada čovek izgubi čast, položaj i zaštitu moćnika.

Ko su bili Sveti Sergije i Vakh?

Prema crkvenom predanju i narodnom pamćenju, Sergije i Vakh bili su visoki rimski oficiri i državni dostojanstvenici u vreme cara Maksimijana, vladara poznatog po progonu hrišćana. Uživali su poverenje dvora, bili su cenjeni zbog mudrosti i hrabrosti, ali su u tajnosti ispovedali hrišćansku veru.

Kada je njihovo verovanje otkriveno, usledio je preokret: careva naklonost pretvorila se u gnev. Umesto poštovanja, doživeli su javno poniženje – oduzete su im oznake časti, a zatim su, radi ruganja, vođeni kroz grad u neprimerenoj odeći, sa lancima i obručima, kako bi bili izvrgnuti podsmehu.

Ipak, predanje naglašava da su mučenici to podneli mirno i dostojanstveno, ne odričući se vere.

Stradanje i mučenički kraj (predanje)

Nakon poniženja, car ih šalje na Istok, guverneru Antiohu, sa namerom da ih natera da se odreknu Hrista. Tamo se njihovo stradanje nastavlja:

• Sveti Vakh je prvi postradao, nakon mučenja u gradu Varvalisu.

• Sveti Sergije je ostao nepokolebljiv i nakon Vakhove smrti, te je odveden u grad Rosafu/Resafu, gde je pogubljen.

Grad Rosafa je kasnije bio poznat i pod imenom Sergijopolis, što govori koliko je kult Svetog Sergija postao snažan u tom delu sveta.

Širenje poštovanja i značaj Srđevdana u srpskoj tradiciji

Kult Svetih Sergija i Vakha najpre se razvio na Istoku, a zatim se tokom vekova širio i na Balkan.

U srednjem veku, Srđevdan je bio naročito značajan u Zeti, gde se ubrajao među važne praznike i slave. Kao istorijski trag tog poštovanja često se pominje crkva Svetih Sergija i Vakha na Bojani, koja je u jednom periodu bila i mesto sahranjivanja vladara dinastije Vojislavljevića. Predanje i istorijska sećanja beleže i obnovu hrama u kasnijim vekovima.

U narodnim zapisima postoji i legenda da su, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u Mileševu dospele i mošti Svetih Sergija i Vakha, jer je njihov kult na tom prostoru bio prisutan od ranije, što se povezuje i sa starim freskama.

Gde se Srđevdan najviše slavi?

U tvom materijalu stoji da je Srđevdan danas posebno rasprostranjen:

• u Primorju

• i u Bosni, naročito u okolini: Dervente, Vlasenice, Tešnja, Dubice, Prijedora i Krupnja.

Navodi se i da u Šumadijskoj eparhiji Srđevdan slavi oko 250 domaćinstava.

Sveti Srđ kao zaštitnik: zanati, stoka i zdravlje

Srđevdan u narodu ima i posebna lokalna značenja:

• U okolini Valjeva, Sveti Srđ se poštovao kao zaštitnik obućara, opančara i zanatlija.

• U Gruži, praznik se vezivao za “srdobolju” (narodni naziv za dizenteriju), pa se praznovao uz molitve za zdravlje.

• Sveti Srđ se smatra i „volujskim svecem“, pa je u narodu ostalo verovanje da se na taj dan ne uprežu volovi i ne radi težak posao u polju.

Ovi običaji imaju zajedničku nit: dan je posvećen molitvi, odmoru i zaštiti domaćinstva – ljudi, zemlje i stoke.

Narodni običaji i verovanja na Srđevdan

Srđevdan je u narodnom kalendaru često shvaćen kao granični dan između jeseni i zime. Zbog toga se posmatra i vreme:

• Ako je dan sunčan i topao – veruje se da će zima biti blaža.

• Ako je hladno i tmurno – “zima se približava” i biće oštrija.

U mnogim krajevima savetuje se da se tog dana:

• izbegavaju teški poljski poslovi, posebno sa volovima,

• ne preteruje sa kućnim radovima,

• dan provede mirno, bez svađe i nervoze.

Trpeza za Srđevdan: posno ili mrsno?

Srđevdan se slavi kao i druge krsne slave, uz:

• slavsku sveću

• slavski kolač

• žito (koljivo)

• molitvu i sabranost porodice

Što se trpeze tiče:

• Ako Srđevdan padne u sredu ili petak, ili u vreme posta – posna trpeza.

• U ostalim danima – mrsna trpeza.

Najvažnije je, kao i kod svake slave, da praznik bude u duhu mira i zahvalnosti, a ne u preterivanju.

Kratke čestitke za Srđevdan

• Srećan Srđevdan! Neka Sveti Sergije i Vakh čuvaju vaš dom i donesu zdravlje i slogu.

• Srećna krsna slava! Da vam godina bude mirna, a kuća puna radosti.

• Neka vas vera svetih mučenika učvrsti u dobru i podari snagu u svakoj nevolji.

Srđevdan se u crkvenoj godini često vezuje za period duhovne pripreme pred velike praznike, a njegov odnos prema pravilima uzdržanja i ishrane može se sagledati kroz Božićni post crkveni kalendar.

FAQ

Kada je Srđevdan?
Srđevdan je 7. oktobra po julijanskom, odnosno 20. oktobra po gregorijanskom kalendaru.

Da li je Srđevdan posna slava?
Zavisi od dana: ako padne u sredu/petak ili u vreme posta – posno. U drugim danima – mrsno.

Šta se “ne radi” na Srđevdan?
U narodu se izbegavaju teški poslovi u polju, naročito rad s volovima i oranje; mnogi iz poštovanja smanjuju i kućne teške poslove.