Sveti Alimpije Stolpnik

6 min čitanja

Sveti Alimpije Stolpnik je pravoslavni podvižnik poznat po stolpništvu – životu na stubu u postu i neprekidnoj molitvi. Slavi se 9. decembra (26. novembra po julijanskom kalendaru). U narodu je njegov dan povezan sa tišinom, istrajnošću i zaštitom doma, a posebno sa poštovanjem prema stoci.

Osnovno o slavi

Svetitelj: Sveti Alimpije Stolpnik
Datum: 9. decembar (26. novembar po julijanskom kalendaru)
Tip podviga: stolpništvo (život na stubu)
Karakter: tiha, molitvena slava
Post: posno (pada u vreme Božićnog posta)
Simbolika: istrajnost, tišina, molitva, strpljenje

Ko je bio Sveti Alimpije Stolpnik

Sveti Alimpije je živeo u 6. i 7. veku. Predanje ga vezuje za rođenje oko 522. godine i ranu predanost Bogu. Kao mlad služio je u crkvi kao đakon, stekao znanje Svetog pisma i još od detinjstva pokazivao sklonost ka osami, bogomisli i molitvi.

Njegov put nije bio put “vidljivih uspeha”, već tihe duhovne borbe: povlačenje od sveta, istrajnost u molitvi i trpljenje iskušenja.

Život na stubu i podvig stolpništva

Tražeći potpunu usredsređenost na Boga, Alimpije se povukao na mesto koje su ljudi izbegavali, verujući da je “strašno” zbog demonskih priviđenja. Tu je podigao krst, a zatim izabrao najteži oblik asketskog života – život na stubu.

Predanje kaže da je na stubu proveo oko 53 godine, izložen hladnoći, vrućini, kiši, vetru i telesnim naporima. Upravo zbog tog podviga nazvan je Stolpnik (podvižnik na stubu).

Od podsmeha do poštovanja naroda

U početku su mnogi gledali na njegov podvig sa podsmehom, ali je vreme pokazalo da se ne radi o neobičnosti radi pažnje, već o čvrstoj veri i istrajnosti.

Ljudi su sve više dolazili po savet, utehu i molitvu. Oko stuba su, po predanju, nastala i dva manastira – muški i ženski – a Alimpije je, sa svog stuba, bio duhovni oslonac monasima i monahinjama.

Upokojenje i mošti

Predanje navodi da je doživeo duboku starost i upokojio se oko 640. godine u vreme cara. Kao svetinja, glava Svetog Alimpija čuva se u Manastir Kutlumuš na Svetoj Gori.

Narodni običaji i verovanja

U srpskom narodnom predanju, Sveti Alimpije se doživljava kao zaštitnik koji “čuva od zla” i štiti dom i stoku. Zato se njegov dan posebno poštuje u stočarskim krajevima.

Najčešća narodna pravila i običaji:

• Na Alimpijevdan se ne upreže stoka i ne tera na teške poslove.

• U nekim krajevima se izbegava goveđe meso (teletina/junetina), kao znak poštovanja prema stoci koju svetitelj “štiti”.

• Dan se provodi mirnije: bez svađa, uz molitvu i tišinu.

Napomena: Ovo su narodni običaji (lokalne prakse) – nisu svuda isti, ali su široko rasprostranjeni u predanju.

Kako se slavi Sveti Alimpije Stolpnik

Po crkvenom poretku, slava se proslavlja isto kao i druge krsne slave:

• slavski kolač

• žito (koljivo)

• vino

• sveća i kadionica (tamnjan)

• po mogućnosti: odlazak u crkvu i osvećenje kolača i žita

Pošto praznik pada u vreme Božićnog posta, slavska trpeza je posna.

Posna slavska trpeza

Primer posnog menija koji je realan i “slavski”, bez preterivanja:

• posna riba (pečena ili pržena) ili posni pasulj

• posne sarme

• krompir salata / turšija

• posne pite (sa pečurkama, krompirom, prazilukom)

• suvo voće, orasi, med

• slavski kolač, žito, vino

Gde je slava rasprostranjena

Sveti Alimpije Stolpnik spada u ređe slave u odnosu na najveće srpske slave, ali se javlja u više oblasti. U praksi se često pominje:

• istočna Srbija

• južna Srbija

• delovi centralne Srbije

• pojedini krajevi u Podrinju i šire (zavisno od porodičnih predanja)

Kratka molitva (za dom i mir)

Gospode Isuse Hriste, molitvama Svetog Alimpija Stolpnika podaj nam mir u domu, snagu u iskušenjima i strpljenje u nevoljama. Sačuvaj nas od zla i učvrsti nas u veri, nadi i ljubavi. Amin.

Poštuje se kao svetitelj tišine, trpljenja i zaštite, i u narodu važi za uzvišenog pustinjaka koji je pobedio sve demonske sile – molitvom i postom.

Spomen Svetog Alimpija Stolpnika, kao jednog od velikih podvižnika tišine, posta i neprestane molitve, ima svoje stalno mesto u crkvenoj godini, a njegov dan se može pratiti kroz večiti crkveni kalendar.

FAQ – Često postavljana pitanja

Kada se slavi Sveti Alimpije Stolpnik?
Slavi se 9. decembra (26. novembra po julijanskom kalendaru).

Da li je slava Svetog Alimpija uvek posna?
U praksi – da, jer gotovo uvek pada u vreme Božićnog posta, pa se slavi posno.

Zašto se zove “Stolpnik”?
Zato što je veliki deo života proveo na stubu (stolpu) u postu i neprekidnoj molitvi.

Da li je ova slava česta kod Srba?
Spada u ređe slave, ali je prisutna u mnogim porodicama i poštovana u monaškoj tradiciji.

Koja je glavna poruka ove slave?
Tišina, strpljenje, istrajnost i predanje Bogu – bez buke, ali sa dubinom.

Koji je najpoznatiji narodni običaj za Alimpijevdan?
Da se stoka ne upreže i da se dan provede mirno, “da kuća bude sačuvana”.

Da li su svi običaji obavezni?
Ne. Crkveno je suština u molitvi, kolaču, žitu, miru i postu; narodni običaji zavise od kraja i porodice.