Aranđelovdan – Dan Svetog Arhangela Mihaila

6 min čitanja

Aranđelovdan – Dan Svetog Arhangela Mihaila (21. novembar)

Aranđelovdan je veliki praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 21. novembra po gregorijanskom kalendaru (8. novembra po julijanskom). Posvećen je Svetom Arhangelu Mihailu, „arhistratigu“ – vođi nebeskih sila i zaštitniku vere i pravednosti.

U srpskom narodu Aranđelovdan je jedna od najrasprostranjenijih krsnih slava. Praznik je upisan crvenim slovom i spada u nepokretne praznike (uvek je istog datuma).

Ko je Sveti Arhangel Mihailo

U hrišćanskoj tradiciji Arhangel Mihailo se poštuje kao prvi među arhangelima i predvodnik nebeske vojske. Njegovo ime se često tumači kao: „Ko je kao Bog?“, što naglašava da je prava sila u poslušnosti Bogu, a ne u sili kao takvoj.

U ikonografiji se Arhangel Mihailo obično prikazuje:

• kao krilati ratnik u oklopu,

• sa mačem ili kopljem,

• ponekad sa vagom kao simbolom pravde (naročito u predstavama Strašnog suda).

Zašto je Aranđelovdan „crveno slovo“

Crveno slovo označava veliki praznik. U praksi to znači da se dan, koliko je moguće, provodi mirnije: odlazi se u crkvu, izbegavaju se teški poslovi i neguje se porodično okupljanje bez svađe i preterivanja. Suština praznika je molitva i zahvalnost, a ne samo trpeza.

Aranđelovdan kao krsna slava

Kao i svaka krsna slava, Aranđelovdan se obeležava slavskim znamenjima:

• slavski kolač,

• žito (koljivo),

• vino,

• sveća i tamjan,

• molitva i blagoslov (u crkvi ili u domu, u zavisnosti od običaja porodice).

Važno pojašnjenje (česta zabluda): u narodu postoji priča da „za Aranđelovdan ne treba spremati žito jer je Arhangel Mihailo živ svetac“. U crkvenoj praksi žito se priprema i na Aranđelovdan, kao i za druge slave, jer je žito povezano sa molitvenim sećanjem i simbolikom vaskrsenja, a ne sa tim da li je svetitelj „živ“ ili „mrtav“.

Da li je trpeza posna ili mrsna

Aranđelovdan se slavi 21. novembra (8. novembra po julijanskom), pa trpeza može biti:

• posna, ako praznik padne u sredu ili petak (ili ako porodica posti iz zaveta),

• mrsna, ako padne u ostale dane.

U oba slučaja, smisao slave je isti: molitva, zahvalnost i gostoprimstvo.

Narodna verovanja i običaji

Uz Aranđelovdan se vezuju brojna narodna verovanja. Važno je razlikovati: ovo su običaji i predanja koja postoje u narodu, ali nisu uvek deo zvaničnog crkvenog učenja.

Najčešće se pominje:

• da se tog dana posebno pomaže siromašnima i putnicima (motiv „ne odbijaj onoga ko traži pomoć“),

• da se praznik provodi u miru i slozi, bez teških reči,

• da ljudi posmatraju vreme kao znak kakva bi mogla biti zima (narodno meteorološko verovanje).

U nekim krajevima Arhangel Mihailo se vezuje i za stočarsku zaštitu (posebno motiv vukova), što je deo narodnog sloja običaja.

Kako izgleda slavska trpeza

Ako je mrsno, često su na stolu:

• kuvana i pečena jela,

• sarme, pite, predjela,

• kolači.

Ako je posno:

• riba ili posna jela (u skladu sa porodičnom praksom),

• posne sarme, pasulj, krompir, salate,

• posni kolači.

Slavska sveća, kolač i žito ostaju centralni deo, nezavisno od menija.

Letnji Aranđelovdan

26. jul (13. jul po julijanskom kalendaru)

Sabor Svetog Arhangela Gavrila

• Crveno slovo: ne

• Krsna slava: ne

• Karakter: tihi, molitveni praznik

Ovaj dan je posvećen Sveti Arhangel Gavrilo, blagovesniku i glasniku Božije volje.

Važno:
Iako se u narodu često naziva letnji Aranđelovdan, ovo nije slava i ne obeležava se kao zimski Aranđelovdan. Nema slavske trpeze, kolača i žita.

Običaji su svedeni na:

• molitvu

• mir

• dobročinstvo

U nekim krajevima dan posebno poštuju čobani i putnici.

Još jedna česta zabuna (važno pojašnjenje)

Postoji i praznik:

Čudo Svetog Arhangela Mihaila u Honi

• Datum: 19. septembar (6. septembar po starom kalendaru)

U pojedinim krajevima se i ovaj dan lokalno naziva „letnji Aranđelovdan“, ali:

• nije krsna slava

• nije opšteprihvaćen pod tim imenom

• nema slavski karakter