Đurđevdan – Praznik Svetog Velikomučenika Đorđa – Sveti Georgije

6 min čitanja

Jedan svetitelj – dve proslave

Sveti Đorđe (Sveti Georgije) spada među najpoštovanije svetitelje hrišćanskog sveta, a u srpskoj tradiciji se praznuje dva puta godišnje:

• Đurđevdan (6. maj) – dan koji se vezuje za stradanje i mučeničku smrt Svetog Đorđa.

• Đurđic (16. novembar) – jesenji praznik Svetog Đorđa, koji je u narodu poznat kao “jesenji Đurđevdan” i vezuje se za crkveno sećanje na svetitelja i njegov kult.

Đurđevdan je u mnogim krajevima posebno važan jer se doživljava i kao granica između zime i leta u narodnom kalendaru, odnosno kao trenutak kada priroda potpuno “prelomi” u proleće.

Ko je bio Sveti Đorđe?

Prema crkvenom predanju, Sveti Đorđe je bio rimski vojnik i čovek izuzetne hrabrosti, ali i čvrste vere.

Najčešće se navodi da je:

• rođen krajem 3. veka (često oko 280. godine) u oblasti Kapadokije

• odrastao u Palestini

• rano stupio u vojnu službu i brzo napredovao

• u vreme cara Dioklecijana javno ispovedio hrišćansku veru, u periodu velikih progona

• bio mučen i na kraju pogubljen odsecanjem glave (303. godine), a Crkva ga proslavlja kao velikomučenika

Zbog toga se u narodu i u bogoslužbenim tekstovima često naziva Sveti Đorđe Pobedonosac — pobednik nad strahom, pritiskom i nepravdom.

Simbolika i ikonografija: zašto “aždaja”?

Sveti Đorđe je jedan od najprepoznatljivijih svetitelja u ikonografiji.

Ikona za Đurđevdan

Na Đurđevdan se najčešće prikazuje na konju, u vojvodskom odelu, kako kopljem ubija aždaju.

• Aždaja simbolizuje zlo, nasilje, nepravdu i bezbožništvo koje “proždire” nevine.

• Sveti Đorđe na ikoni predstavlja pobedu vere i dobra.

Ikona za Đurđic

Za Đurđic se često prikazuje kao stojeći ratnik/vojnik, sa kopljem ili mačem.

• Ovaj prikaz naglašava njegovu vojničku čast, istrajnost i spremnost da svedoči veru.

Đurđevdan u narodu: praznik proleća, zdravlja i zaštite

Đurđevdan je praznik sa ogromnim brojem običaja, a zajednička poruka većine njih je ista:
zdravlje u kući, napredak, plodnost i zaštita od zla.

U različitim krajevima običaji se razlikuju, ali najpoznatiji su ovi:

Najpoznatiji običaji (šta se radi)

1) Đurđevdanski uranak

U mnogim mestima porodice i društva rano ustaju i odlaze u prirodu (livada, reka, šuma). Uranak simbolizuje radost, novi početak i doček proleća.

2) Kupanje ili umivanje vodom (narodni običaj)

U narodu se veruje da voda u zoru na Đurđevdan “ima snagu”, pa se ljudi kupaju u reci ili se umivaju vodom u kojoj je prethodno prenoćilo prolećno bilje.

3) Kićenje kuće, kapije i štale zelenilom

Kuća i dvorište se kite grančicama i biljem — kao znak da u domu bude “zelenila”, zdravlja i berićeta.

4) Venčići od đurđevskog bilja

Pletu se venčići od prolećnih trava i cveća i stavljaju:

• na kapiju i vrata

• na prozore

• negde i na stoku (u stočarskim krajevima)

Neki venčići se čuvaju do sledećeg Đurđevdana.

Šta se “ne radi” (narodna verovanja)

Ovo nisu crkvene zabrane, već narodna verovanja, ali su veoma rasprostranjena:

• u nekim krajevima se smatra da ne valja prespavati Đurđevdan, jer se veruje da onda čovek bude trom i “pospan” cele godine

• veruje se da je dobro da se dan dočeka budan ili da se rano ustane, kao znak snage i zdravlja

Narodna verovanja o vremenu

Đurđevdan je nekada bio “merilo” godine. U narodu se kaže:

• ako je vedro i sunčano – biće “rodna” godina

• ako na Đurđevdan i sutradan pada kiša – leto će biti sušno

• koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi – toliko će biti “tovara žita”

Trpeza i slavljenje (krsna slava)

Đurđevdan je velika slava i često se obeležava svečano.

Ako se slavi kao krsna slava, uobičajeno su prisutni:

• slavski kolač

• žito (koljivo)

• sveća

• vino i posluženje

U praksi se Đurđevdan najčešće slavi mrsno, a u mnogim krajevima je tradicionalno i jagnje na trpezi. Ako porodica posti po pravilu ili se praznik “poklopi” sa danima strožeg posta, trpeza se prilagođava.

Značaj praznika danas

Sveti Đorđe je u narodu:

• zaštitnik vojnika, vitezova i ratnika

• simbol hrabrosti i pravednosti

• svetitelj kome se ljudi obraćaju za zaštitu doma i porodice

Đurđevdan je zato istovremeno:

• crkveni praznik velikog svetitelja

• i narodni praznik proleća, života i novog ciklusa