Sveti Ignjatije Bogonosac – Ignjatijevdan

6 min čitanja

Sveti Ignjatije Bogonosac – Ignjatijevdan

Sveti Ignjatije Bogonosac je jedan od najstarijih hrišćanskih svetitelja i mučenika. U Srpskoj pravoslavnoj tradiciji praznik je snažno vezan za božićni ciklus i doživljava se kao dan unutrašnje sabranosti, početka i pripreme.

Kada se slavi Ignjatijevdan

• 2. januar po savremenom (gregorijanskom) kalendaru

• 20. decembar po julijanskom (crkvenom/starom) kalendaru

Praznik je nepokretan (uvek isti datum).

Ko je bio Sveti Ignjatije Bogonosac

Sveti Ignjatije je bio episkop (u predanju: jedan od prvih) u Antiohiji, važnom ranohrišćanskom središtu. Naziv „Bogonosac“ objašnjava se na dva načina:

1. po crkvenom tumačenju: nosio je Boga u srcu i mislima, verom i životom;

2. po predanju: bio je ono dete koje je Hristos postavio među učenike kada ih je učio smirenosti, govoreći da je najveći onaj koji se ponizi kao dete.

Mučeništvo pod carem Trajanom

U vreme cara Trajana, Ignjatije je uhapšen u Antiohiji. Po predanju, ponuđeno mu je da se odrekne vere i prinese žrtvu idolima (uz obećanja časti), ali je on to odbio. Okovan je sproveden u Rim i tamo postradao pred zverima u areni. U narodnim pričama često se pominje 107. godina.

Ignjatije je poznat i po poslanicama koje je pisao na putu ka stradanju – one su među najvažnijim svedočanstvima rane Crkve o veri, jedinstvu, poslušnosti i evharistijskom životu.

Značenje praznika

Ignjatijevdan se doživljava kao:

• praznik vernosti Hristu do kraja,

• dan tišine i molitve u božićnom postu,

• simbol „novog početka“ (u narodu: „ulazi godina“).

Poruka praznika je jednostavna: važno je kakav duh unosimo u svoj dom i u svoje srce.

Narodni običaji i verovanja

Ko prvi ulazi u kuću (položajnik)

U mnogim krajevima se gleda ko će prvi preći prag doma na Ignjatijevdan. Taj prvi gost (položajnik) u narodnom verovanju „donosi“ ton cele godine, pa se želi da to bude miran, pošten i dobronameran čovek.

„Kakav ti je Ignjatijevdan, takva ti je godina“

Zbog ove izreke, običaj je:

• da se dan provede bez svađe, inata i teških reči,

• da se izbegava nerad iz lenjosti (ali se ne forsiraju ni teški poslovi),

• da se neguje složnost u kući.

„Kokošiji/Živinski Božić“

U pojedinim krajevima praznik je poznat i kao Kokošiji Božić ili Živinski Božić, jer su se radili običaji vezani za živinu i domaćinstvo (simbolično okupljanje živine „u krug“, prihrana, želja da se održi berićet). Ovo je deo narodne tradicije, ne crkveni obred.

Šta se ne radi (po običaju)

U narodu se često kaže da se na Ignjatijevdan:

• ne rade teški poslovi (posebno „ženski“ ručni radovi poput predenja, tkanja, šivenja – gde se to zadržalo kao običaj),

• ne pozajmljuje i ne iznosi ništa iz kuće „da ne izađe berićet“ (narodno verovanje),

• nastoji se da se dan provede mirno, bez rasprava.

Običaj „povlačenja dece za uvo“

U nekim krajevima postoji običaj da se deca blago povuku za uvo uz želju da budu zdrava i da porastu. Važno: to nije crkveni obred; ako se uopšte praktikuje, treba da bude samo simbolično i nežno.

Post i trpeza

Ignjatijevdan je u vreme Božićnog posta, zato je trpeza posna.

Na stolu se najčešće nađu:

• posna jela (pasulj, kupus, posne pite),

• turšija, luk, orasi, suvo voće,

• obredni hleb (u nekim krajevima),

• žito i vino ako se slavi kao krsna slava (uz posna pravila).

Naglasak praznika nije na raskoši, nego na miru i molitvi.

Ikonografija

Sveti Ignjatije se na ikonama obično prikazuje:

• kao starac-episkop sa omoforom, krstom i episkopskim štapom,

• ponekad sa lavovima u pozadini, kao simbolom mučeništva u areni.

Spomen Svetog Ignjatija Bogonosca, kao i ostalih ranohrišćanskih mučenika, tačno je određen bogoslužbenim poretkom, a njihov položaj u crkvenoj godini može se pratiti kroz crkveni pravoslavni kalendar.

FAQ

Kada se slavi Ignjatijevdan?
2. januara po savremenom kalendaru (20. decembra po julijanskom).

Da li je Ignjatijevdan postan?
Da. Uvek je u Božićnom postu, pa je trpeza posna.

Zašto se zove Bogonosac?
Zato što je „nosio Boga“ verom i životom; po predanju, bio je i dete koje je Hristos uzeo u naručje kao primer smirenosti.

Ko je položajnik i zašto je važan?
Položajnik je prvi koji tog dana uđe u kuću. U narodu se veruje da njegov dolazak simbolično utiče na sreću i napredak doma tokom godine.

Zašto se negde kaže Kokošiji ili Živinski Božić?
Zbog narodnih običaja vezanih za zaštitu i napredak domaćinstva i živine. To je folklor, ne crkveni propis.

Da li je tačno da se na Ignjatijevdan ne pozajmljuje ništa?
To je narodno verovanje koje postoji u nekim krajevima. Crkveni smisao dana je molitva, mir i uzdržanje.

Da li se Ignjatijevdan slavi kao krsna slava?
Da, mnoge porodice ga slave kao slavu, sa posnom trpezom.