Jovanjdan – Slava Svetog Jovana Krstitelja

6 min čitanja

Jovanjdan – Slava Svetog Jovana Krstitelja

Jovanjdan (Sabor Svetog Jovana Krstitelja) obeležava se 20. januara po građanskom (gregorijanskom) kalendaru, odnosno 7. januara po julijanskom. Praznik dolazi dan posle Bogojavljenja, jer je Sveti Jovan upravo onaj koji je na Jordanu krstio Hrista i time postao ključni svedok tog događaja. Kod Srba, Jovanjdan je jedna od najrasprostranjenijih slava i često se doživljava kao dan čvrstog porodičnog zaveta, kumstva i poštene reči.

Ko je bio Sveti Jovan Krstitelj

Sveti Jovan Krstitelj (Preteča) zauzima posebno mesto među novozavetnim ličnostima:

• Preteča je jer je najavljivao dolazak Mesije i pripremao narod pozivom na pokajanje.

• Krstitelj je jer je krštavao u Jordanu, a po jevanđeljima krstio je i samog Hrista.

• U predanju se ističe njegova moralna čistoća, podvižnički život i neustrašivost u istini.

• Njegov život i stradanje često se navode kao primer da vera nije samo reč, već i spremnost da se istina svedoči bez kalkulacije.

Zašto je Jovanjdan dan posle Bogojavljenja

Bogojavljenje ističe krštenje Hristovo kao veliki događaj vere. Prirodno je da se odmah sutradan Crkva sabira oko ličnosti onoga koji je u tom događaju imao najvažniju ulogu: Svetog Jovana. Zato se praznik i zove Sabor – dan sabiranja i zajedničkog spomena.

Jovanjdan kao krsna slava

Kada se Jovanjdan slavi kao krsna slava, suština nije u raskoši, nego u miru i redu:

• slavski kolač kao znak blagoslova i zajedništva

• žito (koljivo) kao znak sećanja na pretke i vere u vaskrsenje

• sveća kao svetlost doma i molitve

• vino kao deo slavskog čina

U praksi, domaćini često ovu slavu doživljavaju kao „porodičnu meru“: da kuća bude otvorena, ali da sve prođe dostojanstveno, bez nervoze i preterivanja.

Da li je posno ili mrsno

Pravilo koje ljudi najčešće prate je jednostavno:

• ako slava padne u sredu ili petak – posna trpeza

• ako padne u ostale dane – mrsna trpeza

Za konkretne godine i kalendare, uvek je najbezbednije držati se crkvenog kalendara i parohijskog obaveštenja, ali ovo pravilo domaćinima uglavnom rešava dilemu.

Narodna tradicija: kumstvo, bratstvo i „Jovanova reč“

U narodu se Jovanjdan snažno vezuje za:

• kumstvo i pobratimstvo (kao simbol poverenja, časti i odgovornosti)

• poštovanje „Jovanove reči“, odnosno ideje da je istina vrednija od koristi

• potrebu da se tog dana čuva mir u kući, bez ružnih reči i svađe

Ovo nije „magija datuma“, nego praktična poruka: ako se praznik dočeka trezveno, lakše je preneti taj duh u ostatak godine.

Običaj oko ikona i vode

U nekim krajevima postoji običaj da se ikone prebrišu krpom navlaženom osvećenom vodom. Važno je da se to razume kao pobožan, simboličan čin, a ne kao nešto što „automatski“ donosi sreću. Suština je podsetnik na unutrašnje očišćenje: manje osude, više pokajanja i mira.

Ikonografija Svetog Jovana

Sveti Jovan se na ikonama najčešće prikazuje:

• kao asketa, sa ozbiljnim, sabranim licem

• sa svitkom (poziv na pokajanje)

• često uz simboliku Jordana ili prizor krštenja Hristovog

• u nekim ikonama sa krilima (kao znak „anđeoskog života“ podviga)