Nikoljdan – Sveti Nikola Čudotvorac

7 min čitanja

Nikoljdan je veliki praznik Srpske pravoslavne crkve koji se proslavlja 19. decembra po gregorijanskom kalendaru (6. decembra po julijanskom).

Praznik je posvećen Svetom Nikoli, arhiepiskopu mirlikijskom i jednom od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja.

Nikoljdan je najčešća krsna slava kod Srba i jedan od najrasprostranjenijih porodičnih, hramovnih i manastirskih praznika. Prema etnološkim i statističkim istraživanjima, približno trećina porodica koje slave krsnu slavu obeležava upravo Nikoljdan, zbog čega se u narodu često kaže da „pola Srbije slavi Svetog Nikolu“.

Sveti Nikola – istorijska ličnost

Sveti Nikola rođen je krajem III veka u gradu Patari u Likiji (današnja Mala Azija), u uglednoj i bogatoj hrišćanskoj porodici. Bio je jedinac i od najranije mladosti pokazivao sklonost ka pobožnom i uzdržanom životu. Nakon smrti roditelja, celokupno imanje je razdelio siromašnima.

Zamonašio se u manastiru Novi Sion, a kasnije je izabran za episkopa grada Mire Likijske, gde je stekao ugled kao:

• nepokolebljiv branilac pravoslavne vere

• pastir blizak narodu

• primer hrišćanskog milosrđa i pravednosti

Učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, gde je branio učenje Crkve od arijanske jeresi. Upokojio se mirno sredinom IV veka (tradicionalno se navodi 343. ili 345. godina).

Sveti Nikola Čudotvorac

Naziv Čudotvorac Sveti Nikola je stekao zbog velikog broja čuda koja su mu pripisivana još za života, a naročito nakon upokojenja. U crkvenom i narodnom predanju sačuvane su brojne priče o njegovoj pomoći ljudima u nevolji.

Najpoznatija čuda i predanja odnose se na:

• spasavanje gradova i oblasti od gladi

• izbavljenje nevino osuđenih ljudi iz tamnice

• zaštitu siromašnih, udovica i siročadi

• čudesnu pomoć moreplovcima i putnicima

Zbog toga se Sveti Nikola u pravoslavnoj pobožnosti smatra brzim pomoćnikom i moćnim zastupnikom pred Bogom.

Prenos moštiju i širenje kulta

Mošti Svetog Nikole prenete su 1087. godine iz Mire u Bari (južna Italija), gde se i danas nalaze u bazilici posvećenoj ovom svetitelju. Ovaj događaj imao je izuzetan značaj za širenje njegovog kulta širom hrišćanskog sveta.

U srpskim zemljama poštovanje Svetog Nikole naročito je bilo izraženo:

• u primorskim i rečnim krajevima

• među trgovcima, lađarima i pomorcima

• u srednjovekovnoj Srbiji, gde su mu crkve i manastire podizali vladari i vlastela

Kult Svetog Nikole duboko se ukorenio u narodnoj i crkvenoj tradiciji.

Nikoljdan u crkvenom kalendaru

U crkvenom kalendaru praznik se vodi pod punim nazivom:

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, Čudotvorac – Nikoljdan

• praznik je označen crvenim slovom

• uvek pada u vreme Božićnog posta

• zbog toga se uvek slavi sa posnom trpezom

Pored zimskog Nikolj dana (19. decembar), Srpska pravoslavna crkva proslavlja i Letnjeg Svetog Nikolu – prenos moštiju (22. maj).

Nikoljdan u narodnoj tradiciji

Nikoljdan zauzima izuzetno važno mesto u narodnom kalendaru. Smatra se praznikom:

• porodičnog okupljanja i gostoprimstva

• zaštite doma i kućnog praga

• poštovanja vode i putovanja

Sveti Nikola se u narodu doživljava kao:

• zaštitnik putnika, moreplovaca i lađara

• gospodar voda i reka

• čuvar dece i siromašnih

U pojedinim krajevima postoji verovanje da Sveti Nikola uoči praznika obilazi dobru decu i ostavlja im darove, što je stariji sloj predanja vezan za njegovu brigu o sirotinji i mladima.

Nikoljdan kao krsna, hramovna i esnafska slava

Nikoljdan je:

• najrasprostranjenija krsna slava kod Srba

• česta hramovna i manastirska slava

• esnafska slava mnogih zanimanja

Posebno ga slave:

• mornari i moreplovci

• ribari i lađari

• splavari i vodeničari

U nekim porodicama postoji podela da jedan ogranak slavi zimskog Svetog Nikolu, a drugi letnjeg, čime se čuva kontinuitet porodične slave.

Slavska trpeza na Nikoljdan

Pošto uvek pada u vreme Božićnog posta, slavska trpeza za Nikoljdan je isključivo posna.

Obavezni slavski elementi su:

• slavski kolač

• slavska sveća

• žito (koljivo)

• posna jela (riba, pasulj, povrće, posni kolači)

Posna trpeza ima snažno simboličko značenje i vezuje se za vrlinu uzdržanja, poslušnosti i duhovne pripreme za Božić.

Ikonografija Svetog Nikole

U pravoslavnoj umetnosti Sveti Nikola se najčešće prikazuje:

• kao episkop sa omoforom

• sa Jevanđeljem u ruci

• sa ozbiljnim, ali blagim izrazom lica

Njegova ikona prisutna je u gotovo svakom pravoslavnom domu i spada među najrasprostranjenije ikone u hrišćanskom svetu.

Značaj Nikolj dana u srpskoj istoriji i kulturi

Nikoljdan je kroz vekove imao i širi društveni značaj. Na ovaj praznik:

• donošene su važne državne i političke odluke

• održavani su sabori i narodni skupovi

• učvršćivan je porodični i zajednički identitet

Njegova rasprostranjenost i trajnost svedoče o dubokoj ukorenjenosti kulta Svetog Nikole u srpskom narodu.

Čitav hrišćanski svet ga poštuje, a njemu je posvećeno na hiljade crkava i manastira širom sveta.

Pravoslavne slave prate crkveni ritam godine i vezane su za određene svetitelje i praznike, a informacija o tome današnji praznik pomaže porodicama da svoju slavu obeleže u skladu sa crkvenim poretkom.

FAQ – Često postavljana pitanja

Da li je Nikoljdan uvek posna slava?
Da. Nikoljdan uvek pada u vreme Božićnog posta i zbog toga se slavi isključivo posnom trpezom.

Zašto je Nikoljdan najčešća krsna slava kod Srba?
Zbog izuzetno snažnog kulta Svetog Nikole kao zaštitnika doma, porodice, putnika i siromašnih, koji je duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji.

Koja je razlika između zimskog i letnjeg Svetog Nikole?
Zimski Nikoljdan (19. decembar) obeležava dan upokojenja Svetog Nikole, dok se letnji Sveti Nikola (22. maj) slavi kao praznik prenosa njegovih moštiju.

Da li je Nikoljdan česta hramovna i manastirska slava?
Da. Veliki broj crkava i manastira u srpskim zemljama posvećen je Svetom Nikoli i proslavlja Nikoljdan kao svoju slavu.