Slava – Sveti Vasilije Ostroški

6 min čitanja

Osnovne informacije

Naziv: Blagovesti Presvete Bogorodice
Datum: 7. april (25. mart po julijanskom kalendaru)
Karakter praznika: veliki Bogorodičin praznik (jedan od 12 великих), crveno slovo
Trpeza: posna (dozvoljena riba, ulje i vino)
Suština: Arhangel Gavrilo javlja Presvetoj Bogorodici blagu vest o rođenju Isusa Hrista – početak tajne ovaploćenja i istorije spasenja

Blagovesti – Dan radosne vesti

Blagovesti se slave svake godine 7. aprila i ubrajaju se u najveće i najradosnije praznike pravoslavne crkve. Tog dana, prema Jevanđelju po Luki, Arhangel Gavrilo dolazi Devici Mariji i donosi joj vest koja menja tok sveta:

„Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom!“

Ovim događajem započinje ono što hrišćanstvo naziva tajnom ovaploćenja: Sin Božiji postaje čovek radi spasenja ljudi. Zbog toga se Blagovesti doživljavaju kao početak Novog Zaveta i prvi veliki korak ka Vaskrsenju.

Čudesno začeće i Marijin odgovor

Blagovesti nisu samo “vest” – one su trenutak u kome se Božiji plan spasenja otkriva kroz slobodan, smiren odgovor Bogorodice. Kada čuje da će začeti po sili Duha Svetoga, Marija postavlja pitanje iz čiste nedoumice, a ne neverice:

„Kako će to biti kad ja ne znam za muža?“

A zatim izgovara rečenicu koja je u pravoslavnom predanju srž poslušnosti i vere:

„Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj.“

Zato Blagovesti nose poruku da se velike stvari rađaju iz tišine, vere i poverenja, a ne iz sile i buke.

Zašto se Blagovesti slave baš 7. aprila

Blagovesti su uvek tačno devet meseci pre Božića. Zato se praznuju 25. marta po starom (julijanskom), odnosno 7. aprila po novom kalendaru – simbolično, kao “početak života” koji vodi ka rođenju Hrista.

Post i trpeza na Blagovesti

Iako praznik uvek pada u vreme Velikog posta, Blagovesti imaju prazničnu radost i zato Crkva dopušta olakšicu:

• posna trpeza

• dozvoljena riba

• dozvoljeni ulje i vino

Na stolu su često riba i jednostavna posna jela “na mirno”, jer se praznik slavi dostojanstveno, ali radosno.

Narodna verovanja i običaji

U srpskoj tradiciji Blagovesti su praznik buđenja prirode i “novog početka”. Mnogo običaja nastalo je iz verovanja da se baš tada sve pokreće iz zimskog mirovanja.

Ne pominju se zmije

Verovalo se da se na Blagovesti bude zmije i gmizavci, pa se u narodu izbegavalo čak i da se izgovori njihovo ime “da se ne prizovu”. U nekim krajevima deca su pravila buku metalnim predmetima oko kuće i štale, uz povik:

“Bež’te zmije i gušteri!”

“Ni ptica gnezdo ne vije”

Jedna od najpoznatijih izreka kaže:

„Na Blagovesti ni ptica gnezdo ne vije.“

Time se naglašava da je dan velik, miran i posvećen – bez žurbe i teških poslova.

Ranilo (bukara) – vatra, pesma i proleće

U pojedinim krajevima postojao je običaj ranila: okupljanje u zoru (negde i u ponoć), pesma devojaka, paljenje vatre na raskršću ili brdu. Vatra se nekad preskakala “za zdravlje” i kao zaštita tokom godine.

Počinju radovi u voćnjaku i vinogradu

Blagovesti su u narodu važile i kao “zelen signal” za prolećne radove:

• iznošenje semena na sunce

• početak setve jarina

• kalemljenje voća (smatralo se posebno srećnim)

• orezivanje loze

Ideja je jednostavna: kako se priroda budi, tako i čovek ulazi u novi ciklus rada i života.

Blagovesti i žene – dan nade i molitve

U narodu se Blagovesti posebno poštuju među ženama. Mnoge su tog dana odlazile u crkvu da se pomole Presvetoj Bogorodici, naročito:

• za porod

• za zdravlje dece

• za mir u porodici

Praznik se doživljava kao dan blagosti i blagoslova, posebno za dom i majčinstvo.

Ikonografija Blagovesti

Na ikonama se Blagovesti prikazuju prepoznatljivo:

• Bogorodica u miru i molitvenom stavu

• Arhangel Gavrilo sa ljiljanom ili žezlom (simbol čistoće i blagovesti)

• zraka svetlosti koja označava silazak Božje blagodati

U pravoslavnim hramovima motiv Blagovesti često je naslikan i na Carским dverima, kao podsetnik da se “kroz Bogorodicu otvaraju vrata spasenja”.

Duhovna poruka praznika

Blagovesti nas podsećaju na tri stvari:

1. Bog dolazi tiho – ali menja sve.

2. Vera nije samo osećaj, nego i odluka: “neka mi bude”.

3. Novi početak kreće iznutra: iz mira, poverenja i čistih misli.

Spomen Svetog Vasilija Ostroškog zauzima posebno mesto u savremenoj pobožnosti pravoslavnih vernika, a njegov praznik i ostali značajni datumi u crkvenoj godini mogu se pratiti kroz verski kalendar

FAQ – Često postavljana pitanja

Da li su Blagovesti crveno slovo?

Da, Blagovesti su veliki praznik i obeležene su crvenim slovom.

Da li se posti na Blagovesti?

Da, jer je Veliki post, ali su dozvoljeni riba, ulje i vino.

Šta je suština praznika Blagovesti?

Sećanje na dolazak Arhangela Gavrila i blagovest Bogorodici da će roditi Isusa Hrista.

Da li se radi na Blagovesti?

U narodu se izbegavaju teški poslovi; dan se provodi mirno i sabrano.

Šta je “ranilo”?

Stari običaj okupljanja u zoru uz vatru i pesmu, vezan za buđenje proleća i zaštitu doma.