Velika Gospojina – Uspenje Presvete Bogorodice

6 min čitanja

Velika Gospojina – Uspenje Presvete Bogorodice

Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika i jedan od pet velikih Bogorodičinih praznika obeleženih crvenim slovom. U crkvenom kalendaru smatra se poslednjim velikim praznikom u godini, jer crkvena godina počinje 1. septembra.

Praznik je posvećen uspomeni na zemaljski kraj života Presvete Bogorodice i, prema crkvenom predanju, njenom mirnom usnuću i uznesenju na nebo, kada je „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Iako govori o smrti, Velika Gospojina se ne doživljava kao dan žalosti, već kao praznik vere u večni život.

Kada se slavi Velika Gospojina

Velika Gospojina se praznuje:

• 28. avgusta po novom (gregorijanskom i novojulijanskom) kalendaru

• 15. avgusta po julijanskom kalendaru

Na ovaj dan završava se i Gospojinski post, koji traje 14 dana.

Značenje praznika Uspenja

Reč „uspenje“ označava mirno upokojenje. U pravoslavnoj teologiji ovaj pojam naglašava da smrt nije kraj, već prelazak u večnost. Zato se Velika Gospojina slavi kao praznik nade, utehe i molitvenog obraćanja Bogorodici kao najuzvišenijoj zastupnici pred Bogom.

Prema predanju, apostoli su se čudesno sabrali kako bi ispratili Bogorodicu, a tri dana nakon njenog pogreba grob je pronađen prazan, što se tumači kao njeno uznesenje telom i dušom.

Bogosluženje i crkveni značaj

Na Veliku Gospojinu u svim pravoslavnim hramovima služi se svečana liturgija. Ogroman broj crkava i manastira posvećen je ovom prazniku i slavi ga kao svoju hramovnu slavu.

U narodu je ovaj dan snažno povezan sa molitvom za:

• zdravlje

• porodicu

• potomstvo

• mir u domu

Posebno žene dolaze na liturgiju i pričešće, jer se Presveta Bogorodica smatra zaštitnicom žena, majki i dece.

Ikonografija Uspenja Presvete Bogorodice

U pravoslavnoj umetnosti Uspenje Bogorodice je jedan od centralnih motiva. Na ikonama se Bogorodica prikazuje na odru, okružena apostolima, dok Hristos stoji iznad nje i u naručju drži njenu dušu, predstavljenu kao povijeno dete. Ova simbolika jasno ukazuje na rođenje za večni život.

Narodni običaji i verovanja

Velika Gospojina u srpskoj tradiciji ima izrazito poštovanje. U mnogim krajevima važi pravilo da se toga dana:

• ne rade teški poslovi u kući i oko kuće

• ne započinju novi poslovi

• dan posveti molitvi i prazniku

Veruje se da je Bogorodica naročito bliska bolesnima, pa su se u prošlosti ljudi na Veliku Gospojinu vodili na izvore lekovite vode radi umivanja i molitve za zdravlje.

Međudnevnica između Velike i Male Gospojine

Period između Velike Gospojine (28. avgust) i Male Gospojine (21. septembar) u narodu se naziva međudnevnica ili međugospojinci. Smatra se najpovoljnijim vremenom za:

• branje lekovitog bilja

• sakupljanje plodova

• zahvalnost za rod i plodnost

Veruje se da biljke u tom periodu imaju posebnu lekovitost.

Post i praznična trpeza

Velika Gospojina dolazi na kraju Gospojinskog posta. Način ishrane zavisi od dana u koji praznik pada:

• ako padne u sredu ili petak, ne ide se na potpuno mrsnu trpezu, već se najčešće razrešava na ribu, ulje i vino

• u ostalim danima post se završava i trpeza može biti mrsna

U svakom slučaju, naglasak praznika nije na hrani, već na duhovnoj sabranosti.

Velika Gospojina kao slava

Veliki broj porodica u Srbiji slavi Veliku Gospojinu kao krsnu slavu, dok je u mnogim mestima i gradska ili zavetna slava. Tradicionalno se organizuju vašari, sabori i litije, što svedoči o dubokoj ukorenjenosti praznika u narodnom životu.

Velika Gospojina zauzima posebno mesto među najvećim bogorodičnim praznicima, a njen datum, liturgijski poredak i odnos prema ostalim velikim danima mogu se pratiti kroz pravoslavni kalendar.

FAQ

Kada se slavi Velika Gospojina?
Velika Gospojina se slavi 28. avgusta po novom kalendaru, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.

Da li je Velika Gospojina crveno slovo?
Da. Velika Gospojina je veliki praznik i obeležena je crvenim slovom u crkvenom kalendaru.

Da li se posti na Veliku Gospojinu?
Velika Gospojina je poslednji dan Gospojinskog posta. Ako padne u sredu ili petak, uobičajeno je razrešenje na ribu, ulje i vino.

Zašto se Velika Gospojina smatra praznikom žena?
Presveta Bogorodica se u narodnom i crkvenom predanju smatra zaštitnicom žena, majki i dece, zbog čega žene tog dana posebno odlaze u crkvu i na pričest.

Šta ne bi trebalo raditi na Veliku Gospojinu?
Prema običajima, ne započinju se novi poslovi, ne rade se teški kućni i poljski radovi, već se dan posvećuje prazniku.

Šta je međudnevnica?
Međudnevnica je period između Velike i Male Gospojine, koji se u narodu smatra najpovoljnijim za branje lekovitog bilja i plodova.