Tradicija, Verovanja i Običaji za Uskrs

30 min čitanja

Preko 200 miliona ljudi ce ove 2026. godine obeležavati uskrs 12. aprila. Oni farbaju jaja, idu u crkvu i okupljaju se sa porodicom. Ovaj praznik je star gotovo dva milenijuma i slavi Hristovo vaskrsnuće.

Pravoslavni uskrs je najvažniji hrišćanski praznik. On simbolizira pobedu života nad smrću. Za mnoge u Srbiji, to je dan pun nade i duhovnog preporoda.

Kada je uskrs, to je pitanje koje se postavlja svake godine. Datum uskrsa se računa prema lunarnom kalendaru. Pada u prvu nedelju posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevice, što znači da 2026 godine uskrs je 12. aprila.

Postoje dileme oko imena uskrsa. Ali, oba imena — uskrs ili vaskrs — su ispravna. „Vaskrs” dolazi iz srpskoslovenskog, a „Uskrs” iz narodnog govor. Važno je da vjerujemo u vaskrsnuće.

Ovaj tekst donosi pregled tradicija i običaja za pravoslavni uskrs. Od pripreme Strasne sedmice, farbanja jaja, tucanja i darivanja. Svaki deo proslave nosi duboku simboliku.

Ključne stavke

• Pravoslavni uskrs slavi Hristovo vaskrsnuće i pada uvek u nedelju, između 4. aprila i 8. maja po julijanskom kalendaru.
• Uskrs datum se određuje prema lunarnom kalendaru — prva nedelja nakon punog meseca posle prolećne ravnodnevice.
• Oba naziva — uskrs i vaskrs — su ispravna i ravnopravna u srpskom jeziku.
• Farbanje jaja u crvenu boju simbolizuje Hristovu krv i vaskrsnuće, a prvo obojeno jaje naziva se čuvarkuća.
• Strasna sedmica i strogi post prethode prazničnom jutru ispunjenom pozdravom „Hristos Vaskrse”.
• Običaji poput tucanja jajima, darivanja gostiju i posete grobljima čuvaju se vekovima u srpskim porodicama.

Uskrs kao najveći hrišćanski praznik

Uskrs je srž hrišćanske vere. Ovaj praznik slavi pobedu života nad smrću. Gospod Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih.

Božić označava dolazak Mesije. Uskrs daje večni život vernicima. Svaka nedelja je mali Vaskrs, posvećen ovom događaju.

Značaj i simbolika praznika

Uskrs simbolizuje žrtvu i patnju. Događaj nosi poruku nade i duhovnog preporoda. Crveno jaje, uskršnji hleb i paljenje sveća simbolizuju stradanje i slavno vaskrsenje Hristovo.

Razlika između naziva Uskrs i Vaskrs

Naziv Uskrs potiče iz srpskoslovenskog jezika. Sredinom XVIII veka, Srpska pravoslavna crkva je prešla na ruskoslovenski jezik. Tada se pojavio naziv Vaskrs.

Ova dva imena imaju isto značenje. Pozdrav za uskrs — „Hristos Vaskrse” — danas je opšteprihvaćen.

Kada se slavi i kako se određuje datum

Datum Uskrsa menja se svake godine. Pravoslavna crkva koristi julijanski kalendar, pomeren za 13 dana u odnosu na gregorijanski. Uskršnja nedelja pada u sedmicu punog meseca posle prolećne ravnodnevice, nakon jevrejske Pashe.

Godina	Pravoslavni Uskrs	Katolički Uskrs	Razlika u danima
2024	5. maj	31. mart	35 dana
2025	20. april	20. april	0 dana
2026	12. april	5. april	7 dana
2027	2. maj	28. mart	35 dana

Razumevanje ovih datuma pomaže vernicima da se na vreme pripreme za Lazarevu subotu i Cveti, koji prethode samom prazniku.

Priprema za velike praznike – Lazareva subota i Cveti

Nedelju dana pre Uskrsa počinju svečane pripreme za najveće hrišćanske praznike. Lazareva subota i Cveti označavaju početak vaskršnjeg slavlja. Ovi dani nose duboku duhovnu simboliku i pružaju odlične ideje za uskrs u svakom domu. Upravo tada verni počinju da ukrašavaju svoje domove i hramove mladim vrbovim grančicama.

Vrbica kao praznik dece

Cveti se slave u šestu nedelju Časnog posta, u spomen na Hristov ulazak u Jerusalim. Deca su tada svečano dočekala Hrista — upravo zato je Vrbica isključivo dečji praznik. Majke tog dana svečano oblače svoju decu. Kupuju im zvončiće vezane na trobojku, koje nose oko vrata.

Mlade vrbove grančice u dečjim rukama postaju posebna dekoracija za uskrs i simbol radosti. Blagoslov vrbe predstavlja simbol života i nade. To ohrabruje vernike da nastavljaju na svom duhovnom putu.

Osvećenje vrbovih grančica

U popodnevnim časovima služi se večernje bogosluženje. U hram se unose mladi vrbovi listari, tek ulistali. Sveštenik ih osvećuje i deli grančice narodu.

Vernici te grančice nose svojim kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Ove dekoracije za uskrs čuvaju se tokom cele godine kao blagoslov.

Tradicionalni ophod oko hrama

Nakon osvećenja vrbe, vrši se trokratni ophod oko hrama. Sveštenik predvodi litiju sa barjacima, ripidama i čiracima. Vernici pevaju tropar i nose osvećene grančice.

Element ophoda	Značenje	Ko nosi
Barjaci	Pobeda vere	Stariji vernici
Ripide	Prisustvo anđela	Đakoni
Čiraci	Svetlost Hristova	Pojci i mladi
Vrbove grančice	Radost dočeka Hrista	Deca i svi vernici

Ovim praznikom otpočinje Strasna sedmica — najznačajniji period u pravoslavnom kalendaru koji vodi ka samom Vaskrsu.

Strasna sedmica i njeni najvažniji dani

Strasna sedmica je najvažniji period u crkvenom kalendaru. Ova nedelja se sjeća na izdaju, hapšenje, muke i stradanje Isusa Hrista. U Srbiji, vernici provode post, molitve i duhovno sabiranje.

Dani ove sedmice su poznati kao Veliki. Od Velikog ponedeljka do Velikog petka. U ovom periodu, mnoge porodice posjećuju hramove i prisustvuju bogosluženjima.

U Strasnoj sedmici, mnogi se pitaju kada farbati jaja za Uskrs. Prema tradiciji, najpogodniji je dan za to Veliki četvrtak. Tog dana, domaćice farbaju jaja i pripremaju slavsku trpezu.

„Ko ne plače u Strasnoj sedmici, taj nema srce.” — srpska narodna izreka

Evo pregleda ključnih dana i njihovog značenja:

Dan	Naziv	Značaj
Četvrtak 09. aprila	Veliki četvrtak	Tajna večera i pranje nogu apostolima
Petak 10. aprila	Veliki petak	Raspeće i smrt Gospoda Isusa Hrista
Subota 11. aprila	Velika subota	Tišina, iščekivanje Vaskrsenja
Nedelja 12. aprila	Uskrs – Vaskrs	Vaskrsnuće isusa hrista
Ponedeljak 13. aprila	Vaskrsni ponedeljak	Bogosluženje i slavlje sa bliskima
Utorak 14. aprila	Vaskrsni utorak	Bogosluženje i slavlje sa bliskima

U toku raspusta, deca su slobodna od škole. Uče se o tradiciji, kao što je farbanje jaja za Uskrs. Stariji ukućani im objašnjavaju važnost svakog dana.

Veliki četvrtak i Veliki petak imaju poseban značaj. U nastavku, o njima će biti reči, jer su ključni za duhovnost praznika.

Veliki četvrtak i Veliki petak – dani stradanja

Poslednji dani Strasne sedmice imaju poseban značaj za pravoslavne vernike. Veliki četvrtak i Veliki petak su dani kada se sjećamo Hristovog stradanja. Crkve su puno vernika, a atmosfera je tiha i puna molitava.

U ovom periodu počinje farbanje jaja za Uskrs. Prema tradiciji, jaja se boje u četvrtak ili petak.

Liturgija svetog Vasilija Velikog

Na Veliki četvrtak, služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Tog dana ustanovljena je sveta tajna pričešća. Vernici se preporučuje da prime pričešće.

Mnoge porodice započinju kuvanje jaja za Uskrs. Pripremaju ih za bojenje.

Čitanje dvanaest jevanđelja

Uveče na Veliki četvrtak, čitaju se dvanaest jevanđelja o Hristovom stradanju. Narod kleči u crkvi dok sluša. To je jedan od najpotresnijih trenutaka godine.

Plaštanica i narodni običaji

Veliki petak je dan kada je Isus razapet na krstu. Tog dana ne peva se, ne igra se, a zvona ne zvoni. Popodne iz oltara iznosi se plaštanica — platno sa prikazom polaganja Hristovog tela.

Vernici celivaju plaštanicu sve do Vaskrsa. Mnogi se provlače ispod stola, molimoći se Bogu. U nekim krajevima Srbije pokojnici se ne sahranjuju na Veliki petak.

Strogi post bez ribe i ulja

Crkva zapoveda najstroži post. Na veliki petak i veliku subotu poželjno je ništa ne jesti — ni ribu, ni ulje. Dok traje post, porodice farbaju jaja za Uskrs prirodnim bojama.

Kuvanje jaja za Uskrs obavlja se pažljivo. Svako jaje nosi duboku simboliku vaskrsenja i novog života.

• Veliki četvrtak — liturgija i čitanje jevanđelja
• Veliki petak — tišina, plaštanica, najstroži post
• Bojenje jaja — obavlja se u četvrtak ili petak

Farbanje jaja za Uskrs – tradicija koja se neguje

Vredna domaćica farba jaja na Veliki petak. To je jedan od najvažnijih dana u kući. Pre početka, ona se prekrsti i pomoli Bogu.

U vodu za farbanje dodaje osvećenu bogojavljensku vodicu. Jaje simbolizira obnavljanje prirode i novi život. Najčešći način kako izbeliti jaja je kratko potapanje u rastvor sirćeta i vode.

Simbolika crvene boje

Crvena boja je ključna na svakom uskršnjem stolu. Ona simbolizira nevino prolivenu krv Spasiteljevu na Golgoti i boju samog vaskrsenja. Prema predanju, Marija Magdalena je predala rimskom caru Tiberiju crveno jaje.

Od tada, crvena boja ima centralno mesto u ovoj tradiciji.

Čuvarkuća kao prvo obojeno jaje

Prvo obojeno jaje zove se čuvarkuća. Ono štiti domaćinstvo od zla. Domaćice ga često stavljaju u korpice za uskrs.

U korpicama su i ostala ukrašena jaja i pogaca za uskrs. Čuvarkuća je nezaobilazan deo prazničnog obreda.

Tehnike šaranja i ukrašavanja jaja

Pre farbanja, jaja se šaraju rastopljenim voskom pomoću pera. Na ljusku se ispisuju slova H.V. i V.V., crtaju krstići i cvetići. Ovo zanatsko umeće prenosi se sa generacije na generaciju.

Prirodne boje za farbanje

U srpskoj tradiciji koriste se isključivo prirodni sastojci za dobijanje boja:

Boja	Prirodni izvor
Crvena	Koren broča i ljuska crnog luka
Crna	Bobice bazge
Tamnosmeđa	Kora hrasta
Zelena	Koren koprive i spanać

Obojena jaja slažu se u korpice za uskrs. Na prazničnom stolu ih čeka pogaca za uskrs i ostala obredna hrana. Na taj način, porodica je spremna za vaskršnje jutro.

Vaskršnje jutro i porodična proslava

Na dan Vaskrsenja Hristovog, zvona pravoslavnih hramova oglašavaju radosnu vest. Zvuk se razleže daleko, pozivajući vernike na svetu vaskršnju službu. Domaćin sa celom porodicom odlazi u crkvu.

Nakon bogosluženja, narod se pozdravlja rečima „Hristos Vaskrse!” i „Vaistinu Vaskrse!”. Ovaj pozdrav traje sve do Spasovdana, punih četrdeset dana.

Po povratku kući, ukućani razmenjuju hristos voskrese cestitke za uskrs. Ljube se i čestitaju jedni drugima. Domaćin pali sveću.

Uzima kadionicu sa tamjanom i okadi sve prisutne. Mlađi član porodice kadi celu kuću. Otpeva se vaskršnji tropar ili čita molitvu „Oče naš”.

Posle molitve, porodica sedi za svečano postavljenu trpezu. To je trenutak koji označava kraj četrdesetodnevnog posta. Na stolu se nalazi kolac za uskrs, obojena jaja, pečeno jagnje i razna druga jela.

Poruke za uskrs i topli pozdravi razmenjuju se među komšijama i prijateljima tokom celog dana.

Posebni običaji prate ovo jutro. Devojke se umivaju vodom u kojoj je potopljeno crveno jaje — veruje se da će tako biti rumene i zdrave. Deca se trljaju crvenim jajetom po licu za dobro zdravlje tokom cele godine.

„Nema lepšeg praznika od onog koji okuplja celu porodicu za istim stolom.”

Običaj	Značenje	Ko učestvuje
Kađenje kuće tamjanom	Blagoslov doma i ukućana	Domaćin i mlađi članovi
Vaskršnji pozdrav	Radost Hristovog Vaskrsenja	Svi vernici
Umivanje vodom sa jajetom	Zdravlje i lepota	Devojke i deca
Svečana trpeza	Kraj posta i zajedništvo	Cela porodica

Tucanje jajima i darivanje

Kada se završi vaskršnja liturgija, porodica se okupi za svečanom trpezom. Na stolu stoji ukrašena činija puna ofarbanih jaja. Pored nje su kolaci za uskrs, slavski kolač i razne poslastice.

Domaćin prvi uzima jaje, a za njim svi ukućani. Tada kreće veselo takmičenje koje posebno obraduje najmlađe.

Pravila tradicionalne igre

Tucanje jajima je drevni običaj koji se prenosi s kolena na koleno. Pravila su jednostavna — dva igrača drže svoja jaja i udaraju ih jedno o drugo. Onaj čije jaje ostane celo osvaja protivnikovo jaje sa naprslom ljuskom.

Deca se posebno raduju ovoj igri. Čuvaju svoja „pobednička” jaja kao trofeje. Uz tucanje, na stolu se služe torte za uskrs i razne domaće poslastice.

Vaskršnji pozdrav „Hristos Vaskrse”

Prilikom tucanja izgovara se „Hristos Vaskrse”, a druga osoba odgovara „Vaistinu Vaskrse”. Ovaj pozdrav se koristi tokom celih 40 dana nakon praznika. Prvo se jede kuvano vaskršnje jaje, pa tek onda ostala jela sa trpeze.

Kolači za uskrs, pečenje i ostale praznične đakonije se poslužuju tek posle.

Običaj darivanja gostiju

Svaki gost koji tog dana kroči u kuću dobija ofarbano jaje na poklon. Tek posle darivanja sledi posluživanje ostalim ponudama. Deca traže poklone u ukrašenim gnezdima uz priču da ih je doneo Uskršnji zeka.

U pojedinim krajevima Srbije domaćice pripremaju posebne lepinje u obliku venca sa jajetom — kovržnjak. One se razmenjuju sa prijateljima i komšijama. Jaja se nose i kada se ide u goste, jer darivanje predstavlja znak ljubavi i poštovanja.

Običaj	Značenje	Ko učestvuje
Tucanje jajima	Takmičenje u čvrstoći, simbol pobede života	Svi ukućani i gosti
Darivanje jajetom	Znak dobrodošlice i gostoprimstva	Domaćin prema gostima
Razmena kovržnjaka	Prijateljstvo i zajedništvo	Domaćice i komšije
Uskršnja gnezda za decu	Radost i čuvanje tradicije	Roditelji i deca

Praznici nakon Vaskrsa – Pobusani ponedeljak i Vaskršnji utorak

Vaskršnja radost ne prestaje u nedelju. Obicaji za uskrs nastavljaju se i dalje. Svaki dan donosi svoju simboliku i poseban način obeležavanja.

Poseta grobljima i pomen precima

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa znači Pobusani ponedeljak ili Vaskrs mrtvih. Vernici tada odlaze na groblja. Tam odlaze da upale sveće i urediju grobove.

Sveštenik vrši parastose i pomene za pokojne. Farbana vaskršnja jaja se dele sirotinji. To pokazuje da su svi ljudi živi pred Bogom.

Busenje grobova zelenom travom

Pobusani ponedeljak znači i busenje grobova zelenom travom. To je znak obnove života. Dekoracija za uskrs obuhvata i uređivanje grobova zelenom travom i cvećem.

Ova praksa spaja hrišćansku veru sa drevnim slovenskim običajima.

Svetli utorak kao nastavak proslave

Drugi dan posle Vaskrsa je Svetli utorak ili Vaskršnji utorak. Crkvena bogosluženja nastavljaju se kao prethodnih dana. Vernici se okupljaju u porodičnim krugovima.

Razmenjuju ideje za uskrs sa komšijama i prijateljima.

Praznik	Dan	Glavni običaj
Pobusani ponedeljak	Ponedeljak posle Vaskrsa	Poseta groblju, pomen precima, busanje grobova
Svetli utorak	Utorak posle Vaskrsa	Nastavak praznovanja, crkvena bogosluženja
Spasovdan	40. dan posle Vaskrsa	Vaznesenje Gospodnje
Duhovi	50. dan posle Vaskrsa	Silazak Svetog Duha na apostole

Ovi praznici čine celovit ciklus od pedeset dana. Svaki dan podstiče vernike da neguju obicaje za uskrs.

Zaključak

Pravoslavni Uskrs je najradosniji praznik za hrišćane. Slavi pobedu života nad smrću, zahvaljujući Hristovom vaskrsnuću. Svaki običaj, od farbanja jaja do tucanja, nosi duhovnu poruku.

Uskrs datum se menja, ali bitna istina ostaje ista. Već vekovima, praznik ostaje nepromenjiv.

Celokupna atmosfera počinje pripremom za Lazarevu subotu. Nastavlja se kroz Strasnu sedmicu i kulminira radosnim vaskršnjim jutrom. Crveno jaje simbolizira prolivenu krv i novo rođenje.

Porodična okupljanja i prazničan ručak spajaju ljude. Razmena verskih čestitki za Uskrs povezuje ljude u zajedničkoj radosti.

Praznici nakon Vaskrsa, kao što su Pobuđeni ponedeljak i Svetli utorka, povezuju žive i preminule. Poruka je ista: proslava nade, ljubavi i večnog života. Pravoslavni Uskrs je temelj srpske duhovnosti i identiteta.

FAQ

Kada je Uskrs 2026. godine i kako se određuje datum?

Pravoslavni Uskrs 2026. godine je 12. aprila. Katolici ga slave 5. aprila. Datum uskrsa se temelji na lunarnom kalendaru. To je prva nedelja posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevice.Po julijanskom kalendaru, pravoslavni Uskrs pada između 4. aprila i 8. maja. Uvek je u nedelju i posle jevrejske Pashe.

Uskrs ili Vaskrs — kako se kaže i koja je razlika?

Obe reči su ispravne. Vaskrs pripada srpskoslovenskom jeziku. Uskrs pripada narodnom jeziku i nastao je od ruskoslovenskog oblika „voskresenije”. Razlika u nazivima nastala je sredinom XVIII veka. Srpska pravoslavna crkva je zamenila srpskoslovenski jezik ruskoslovenskim. Bez obzira na naziv, praznik predstavlja proslavu Hristovog vaskrsnuća.

Kada se farbaju jaja za Uskrs?

Farbanje jaja za Uskrs obično se vrši na Veliki četvrtak i Veliki petak. Domaćice najčešće farbaju jaja na Veliki petak. Tada se u kući ne radi ništa drugo. Pre farbanja, domaćice se prekrsti i pomoli Bogu. U vodu dodaju osvećenu vodicu — vaskršnju ili bogojavljensku. Svako jaje nosi simboliku obnavljanja prirode i života.

Šta je čuvarkuća i zašto je prvo obojeno jaje posebno?

Čuvarkuća je naziv za prvo obojeno jaje koje se čuva do sledećeg Vaskrsa. Veruje se da štiti domaćinstvo od zla tokom cele godine. Ovo jaje obavezno se farba crvenom bojom. Crvena simbolizira Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti. Po predanju, Marija Magdalena je predala caru Tiberiju crveno jaje uz pozdrav „Hristos Vaskrse”.

Koje su prirodne boje i ideje za farbanje i dekoraciju jaja za Uskrs?

Tradicija poznaje brojne prirodne boje za farbanje. Crvena se dobija iz korena broča i ljuske crnog luka. Crna od bobica bazge, tamnosmeđa od kore hrasta, a zelena od korena koprive i spanaća. Što se tiče ideje za Uskrs i dekoracije za Uskrs, pre farbanja jaja se šaraju rastopljenim voskom i perom. Pišu se inicijali H.V. i V.V., crtaju krstići i cvetići. Ove tehnike ukrašavanja prenose se sa kolena na koleno.

Kako izbeliti jaja za Uskrs pre farbanja?

Da bi boje na jajima bile što intenzivnije, preporučuje se da se jaja pre farbanja temeljno očiste. Domaćice ih najčešće operu u toploj vodi sa malo sirćeta ili sode bikarbone. Pre farbanja, domaćice se prekrsti, pomoli Bogu i u vodu dodaju osvećenu vodicu — vaskršnju ili bogojavljensku. Kuvanje jaja za Uskrs obavlja se pažljivo.Svetla, čista ljuska posebno je važna kada se koriste prirodne boje. Na taj način postiže najlepši efekat prilikom farbanja jaja za Uskrs.

Koji su najvažniji običaji za Uskrs na sam dan praznika?

Običaji za Uskrs započinju odlaskom u crkvu na svetu vaskršnju službu. Nakon službe, narod se pozdravlja rečima „Hristos Vaskrse!” i „Vaistinu Vaskrse!”. Ovaj pozdrav za Uskrs traje punih četrdeset dana, sve do Spasovdana. Po povratku kući, domaćin pali sveću, okadi tamjanom ukućane, otpeva se vaskršnji tropar ili čita „Oče naš”. Zatim svi sedaju za svečano postavljenu trpezu koja označava kraj četrdesetodnevnog posta.

Kako funkcioniše tucanje jajima i koji su pravila tradicionalne igre?

Tucanje jajima je veselo takmičenje u čvrstoći. Domaćin prvi uzima jaje, a zatim svi ukućani. Prilikom tucanja izgovara se vaskršnji pozdrav „Hristos Vaskrse” i „Vaistinu Vaskrse”. Onaj čije jaje ostane celo uzima protivnikovo jaje sa naprslom ljuskom. Ova igra donosi veliku radost posebno deci. Prvo se jede kuvano vaskršnje jaje, a zatim ostalo jelo sa svečane trpeze.

Šta je pogača za Uskrs i kakva se jela pripremaju?

Za vaskršnju trpezu domaćice pripremaju razne kolače za Uskrs, torte za Uskrs i svečane lepinje. U nekim delovima Srbije sprema se pogača za Uskrs u obliku venca sa jajetom, poznata kao kovržnjak. Kovržnjak se razmenjuje sa prijateljima i komšijama. Svečana trpeza označava kraj najdužeg posta. Na njoj nalaze se bogata jela, kolači za Uskrs i ukrašena činija sa ofarbanim jajima.

Koje su najlepše poruke i verske čestitke za Uskrs?

Najsvečaniji i najznačajniji pozdrav za Uskrs glasi „Hristos Vaskrse!” — „Vaistinu Vaskrse!”. Ovaj pozdrav za Uskrs traje punih četrdeset dana, sve do Spasovdana. Među popularne verske čestitke za Uskrs spadaju i Hristos Voskrese cestitke za Uskrs na crkvenoslovenskom jeziku. Poruke za Uskrs tradicionalno sadrže želje za zdravlje, mir, blagostanje i duhovnu radost. Ukućani, prijatelji i komšije ih razmenjuju uz darivanje ofarbanim jajima.

Šta je Strasna sedmica i koji su njeni najvažniji dani?

Velika nedelja ili Strasna sedmica slavi uspomenu na izdaju, hapšenje i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Svi dani označeni su kao „veliki” — od ponedeljka do petka. Najvažniji su Veliki četvrtak, kada se služi liturgija svetog Vasilija Velikog i čitaju dvanaest jevanđelja o stradanju, i Veliki petak, dan kada je Isus razapet na krstu. Dan tišine kada se ne peva, ne igra i ne zvone zvona. Crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja.

Šta je Pobusani ponedeljak i kako se obeležava?

Pobusani ponedeljak, poznat i kao Vaskrs mrtvih, pada prvog ponedeljka posle Vaskrsa. Po narodnom verovanju, tog dana treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Vernici izlaze na groblja, pale sveće, uređuju grobove, a sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša. Farbana vaskršnja jaja iznose se na grob i dele sirotinji, čime se svedoči o veri da su svi ljudi pred Bogom živi.

Kada je raspust za Uskrs i koliko traje?

Raspust za Uskrs u Srbiji tradicionalno obuhvata period oko vaskršnjih praznika. Traje oko nedelju dana. S obzirom na to da pravoslavni Uskrs pada u različite datume svake godine, raspust se prilagođava aktuelnom kalendaru.

Šta su korpice za Uskrs i kako se koriste?

Korpice za Uskrs su dekorisana gnezda ili košarice u kojima se aranžiraju ofarba jaja, kolači i drugi darovi. Deca u njima traže poklone uz priču da ih je doneo Uskršnji zeka. Korpice služe i za iznošenje jaja na groblja tokom Pobusanog ponedeljka, kao i za darivanje gostiju i prijatelja. Dekoracija za Uskrs košarica podrazumeva ukrašavanje cvetićima, trakama i zelenom travom, čime se dodatno naglašava praznična atmosfera.

Kakav je značaj Cveti i Vrbice u pripremama za Uskrs?

Cveti padaju u šestu nedelju Časnog posta i slave ulazak Hristov u Jerusalim. Popodne se služi večernje bogosluženje, unose se mladi vrbovi listari, a nakon osvećenja vrbe sveštenik deli grančice narodu. Vrbica je isključivo praznik dece — majke svečano oblače decu i kupuju im zvončiće vezane na trobojku oko vrata. Mlade vrbove grančice nose se kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Ovaj praznik označava početak velikih vaskršnjih praznika i poslednje pripreme za Uskrs.