Veliki post: Tradicija, pravila i značaj u pravoslavlju

29 min čitanja

Preko 70% pravoslavnih vernika širom sveta posti jednom godišnje. To pokazuje jakost tradicije koja traje već dvadeset vekova. Veliki post je najduži i najstroži period posta u hrišćanstvu.

Veliki časni post traje sedam nedelji i prethodi Vaskrsu. Za Srpsku pravoslavnu crkvu, to nije samo promena u jelovniku. Ono je duboko vezano za duhovno putovanje.

To putovanje uključuje pokajanje, molitvu, uzdržavanje i unutrašnji preobražaj. Značaj posta u pravoslavlju ide ispred samo uzdržavanja od hrane. Vernici kroz post razmišljaju o svom životu, traže oproštaj i grade bliskiji odnos sa Bogom.

Svaka od sedam postnih nedelja donosi posebnu poruku. One pripremaju čoveka za radost Hristovog Vaskrsenja.

Ključne stavke

• Veliki post traje sedam nedelja i predstavlja najstroži postni period u Pravoslavnoj crkvi.
• Veliki časni post se sastoji od dve celine — Svete Četrdesetnice i Velike sedmice.
• Značaj posta u pravoslavlju obuhvata telesno uzdržanje, molitvu i pokajanje.
• Post veliki deo svog smisla duguje četrdesetodnevnom postu Isusa Hrista u pustinji.
• Tokom posta postoje dani strožeg i blažeg uzdržanja od hrane.
• Duhovno putovanje kroz post priprema vernike za praznovanje Vaskrsa.

Veliki post kao najvažniji period duhovne pripreme

U pravoslavnoj tradiciji, Veliki post ima posebno značenje. On je vreme za tihe molitve, pokajanje i unutrašnji preobražaj. Početak velikog posta je Čisti ponedeljak, nakon Siropusne nedelje.

Celokupno trajanje ovog perioda je 48 dana. Završava se na Veliku subotu, pre Vaskrsa.

Časni post i njegovo mesto u pravoslavnom kalendaru

Veliki Časni post je centralno mesto u pravoslavnom kalendaru. On je najduži i najstroži post. Vršnjaci ga vide kao put ka Vaskrsu.

Kroz ovaj period, bogosluženja imaju poseban karakter.

Sedam nedelja duhovnog putovanja do Vaskrsa

Nedelje velikog posta imaju jasnu strukturu. Svaka sedmica je posvećena nekom svetitelju ili događaju. Ova putanja priprema vernike za susret sa tajnom Hristovog stradanja.

Celina posta	Trajanje	Značenje
Sveta Četrdesetnica	40 dana	Pokajanje i duhovno pročišćenje
Lazareva subota i Cveti	2 dana	Spona između dve celine
Velika sedmica	6 dana	Sećanje na Hristovo stradanje

Sveta Četrdesetnica i Strasna sedmica kao dve celine

Post se sastoji od dva dela. Prvih 40 dana je Sveta Četrdesetnica, period pokajanja i molitve. Velika sedmica je posvećena poslednjim danima Hristovog života.

Između ove dve celine su Lazareva subota i Cveti kao most.

„Post nije samo uzdržanje od hrane, već uzdržanje od svakoga zla.” — Sveti Vasilije Veliki

Razumevanje ove strukture pomaže vernicima da bolje proživljavaju put ka Vaskrsu. U nastavku ćemo govoriti o istorijskim korenima ove drevne prakse.

Istorijski koreni i nastanak tradicije posta

Tradicija posta potiče iz davnih vremena. Njene korijene nalaze se u Bibliji, gdje su proroci i sam Gospod postili. Ova praksa je evoluirala kroz vekove, od prvih hrišćanskih zajednica do današnjih vremena.

Četrdesetodnevni post Isusa Hrista u pustinji

Isus Hrist je pre početka svoje misije otišao u pustinju. Tamo je postio četrdeset dana i četrdeset noći, odolijevajući iskušenjima. Taj period je osnova za Veliki post.

Broj četrdeset u Bibliji znači vreme iskušenja i pripreme za veliku misiju.

Post velikih proroka Mojsija i Ilije

Staro zavet takođe poznaje post. Prorok Mojsije postio je četrdeset dana na Sinajskoj gori. Prorok Ilija je također postio četrdeset dana.

One su pokazale da je post bio sredstvo za susret s Bogom.

Biblijska ličnost	Trajanje posta	Mesto posta	Povod
Isus Hristos	40 dana	Judejska pustinja	Priprema za javno delovanje
Prorok Mojsije	40 dana	Sinajska gora	Primanje Božjih zapovesti
Prorok Ilija	40 dana	Put ka gori Horiv	Bekstvo i duhovno obnavljanje

Razvoj postne prakse kroz vekove hrišćanstva

Prvi hrišćani postili su kao sećanje na Hristov post. U početku je post trajao kraće, ali su Crkva je oblikovala. Do IV veka, post je postao integralni deo bogoslužbe.

Kroz istoriju, post je podsećao na skromnost i solidarnost sa siromašnima. Tradicija posta prenosi duhovnost između generacija.

Pripremne nedelje velikog posta

Pre početka posta, Pravoslavna crkva donosi verama poseban duhovni razdoblje. Četiri sedmice pripreme velikog posta svaki donosi svoju poruku. One pomažu vernicima da se pripreme za podvig.

Za one koji žele znati kad počinje veliki post, odgovor je u pripremnim sedmicama. One predstavljaju uvod u Časni post. Svaka sedmica donosi drugačiju duhovnu poruku.

• Nedelja mitara i fariseja – uči o smernosti i iskrenoj molitvi. Podseća da Bog gleda u srce, a ne spoljašnjost.
• Nedelja o bludnom sinu – govori o Božijoj ljubavi i važnosti pokajanja. Može se uvijek vratiti Bogu, bez obzira na grehe.
• Mesopusna nedelja – poslednji dan kada se jede meso. Od tada počinje uzimanje lakše hrane.
• Siropusna nedelja (Bela nedelja) – poslednja sedmica posvećena praštanju i pomirenju.

Pripremna nedelja	Glavna poruka	Liturgijska posebnost
Nedelja mitara i fariseja	Smernost pred Bogom	Sedmica bez posta u sredu i petak
Nedelja o bludnom sinu	Pokajanje i povratak Bogu	Psalm 136 na jutarnjoj službi
Mesopusna nedelja	Strašni sud i milosrđe	Poslednji dan jedenja mesa
Siropusna nedelja	Praštanje i pomirenje	Obred uzajamnog praštanja

Siropusna nedelja je posebna jer se tada vernici mole za oproštaj. Taj čin praštanja čini srce čistim, što je ključno za post. Bez pomirenja, post gubi značaj.

„Ako opraštate ljudima pogreške njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.” – Jevanđelje po Mateju 6:14

Razumevanje pripremnih nedelja velikog posta pomaže vernicima da se pripreme za post. Svaka sedmica gradi temelje za duhovni put ka Vaskrsu.

Duhovno značenje posta u savremenom životu

U doba kada ljudi previše konzumiraju, post ima novo značenje. On nije samo odaustavljanje hrani. To je put ka unutrašnjem preobražaju, koji uključuje molitvu i tišinu.

Kroz post, ljudi ponovo otkrivaju ono što je važno. To je proces koji promeni način na koji živimo.

Pokajanje i unutrašnji preobražaj kao cilj posta

Pokajanje je srce posta. Ono nije samo žaljenje za greške. To je potpuna promena uma i srca prema boljem životu.

U toku posta, vernik razmišlja o svojim postupcima. I o odnosima sa drugima.

„Post bez pokajanja je samo gladovanje. Pravi post menja čoveka iznutra.” — Sveti Jovan Zlatousti

Post kao škola samokontrole i discipline

Post nam uči da kontrolišmo želje. Kada ne jedemo, lakše kontrolišemo i druge želje. To je put ka jačoj volji i karakteru.

Aspekt posta	Uticaj na svakodnevni život
Uzdržanje od hrane	Razvija disciplinu i svesnost o potrebama tela
Pojačana molitva	Donosi unutrašnji mir i smirenost uma
Odricanje od luksuza	Uči zahvalnosti za ono što već imamo

Zahvalnost i skromnost kroz odricanje

Kada vernik odriče luksuz, počinje da ceni svaki obrok. I svaki trenutak mira. Duhovno značenje posta leži u jednostavnosti.

Manje teške hrane i više vremena za molitvu otvaraju prostor za zahvalnost. Post nas vraća u skromnost, ispunjenost smislom.

Ova duhovna priprema nadovezuje se na pravila o ishrani za post.

Pravila velikog posta u ishrani

Pravila ishrane tokom posta su ključni aspekti ovog duhovnog perioda. Vernici slijede propisane smernice Crkve. Oni se odriču hrane i misli, reči i dela.

Uzdržanje od mrsne hrane tokom posta

Vernici tokom posta ne jedu meso, mleko i jaja. Mesom, mlekom i jajima treba da se izbaci iz ishrane. Umesto toga, jedu povrće, voće, žitarice, orašaste plodove i leguminoze.

Ova ishrana pomaže telu da se očisti i obnovi.

Dani kada je dozvoljena riba – Blagovesti i Cveti

Crkveni kalendar označava dva dana kada je riba dozvoljena. To su Blagovesti (7. april) i praznik Cveti (nedelju pre Vaskrsa). Na te dani, vernici mogu da jedu ribu.

Period posta	Dozvoljena hrana	Zabranjena hrana
Obični postni dani	Povrće, voće, žitarice, leguminoze	Meso, mleko, jaja, riba
Blagovesti i Cveti	Povrće, voće, žitarice, riba	Meso, mleko, jaja
Veliki petak	Voda (ili potpuno uzdržanje)	Sva hrana

Veliki petak kao dan najstrožeg posta

Veliki petak se obeležava stradanjem Isusa Hrista. Na ovaj dan, vernici se potpuno odriču hrane. Neki piju samo vodu, dok drugi ne jedu ništa do zalaska sunca.

Ovaj dan je vrhunac posta i duhovne kontemplacije.

„Post nije samo uzdržanje od hrane, već uzdržanje od svakog greha.” – Sveti Vasilije Veliki

Koliko traje veliki post i struktura postnog perioda

Pitanje koliko traje veliki post je često među vernicima. Odgovor je jasan — Veliki post traje sedam punih nedelja, odnosno 48 dana. To je najduži i najstroži postni period u pravoslavnom kalendaru.

• Sveta Četrdesetnica — prvih 40 dana posta, po uzoru na četrdesetodnevni post Gospoda Isusa Hrista u pustinji
• Velika (Strasna) sedmica — poslednjih sedam dana posvećenih sećanju na Hristova stradanja, raspeće i pogrebenje

Između ove dve celine nalaze se Lazareva subota i praznik Cveti (Vrbica). Oni služe kao duhovna spona koja povezuje pokajnički karakter Četrdesetnice sa dramatičnim događajima Strasne sedmice.

Deo posta	Trajanje	Značenje
Sveta Četrdesetnica	40 dana	Pokajanje i duhovno očišćenje
Lazareva subota i Cveti	2 dana	Spona između dve celine posta
Velika (Strasna) sedmica	6 dana	Sećanje na Hristova stradanja

Post počinje u Čisti ponedeljak, prvi dan nakon Siropusne nedelje. Završava se na Veliku subotu uoči Vaskrsa. Prema pravoslavnom kalendaru, datum početka menja se svake godine.

Razumevanje veliki posta i njegove strukture pomaže vernicima. Svaka nedelja nosi posebnu temu i posvećena je određenom svetitelju ili događaju.

Bogosluženja tokom Velikog Časnog posta

U pravoslavnim hramovima, post donosi poseban značaj. Bogosluženja tokom posta su duža, tiša i puna pokajnih molitvi. One vernike pozivaju na unutrašnji preobražaj.

Svaka služba ima svoj cilj. On je da dušu približi Bogu kroz iskreno kajanje i smirenje.

Liturgija Pređeosvećenih darova

Liturgija pređeosvećenih darova je jedna od najlepših službi posta. Služi se sredom i petkom. Na njoj vernici pričešćuju Svetim darovima osvećenim prethodne nedelje.

Ova liturgija potiče iz najranijih vekova hrišćanstva. Pripisuje se Svetom Grigoriju Dvoslovu, papi rimskom.

Pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog

Pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog je među najdužim molitvenim tekstovima. Čita se prve četiri večeri posta i u celini petu sedmici. Sadrži oko 250 tropara koji pozivaju na biblijske primere kajanja.

Svaki tropar prati poklanjanje. To naglašava duboku poniznost pred Bogom.

Akatist Presvetoj Bogorodici

Petkom uveče tokom posta služi se Akatist Presvetoj Bogorodici. Ova himna donosi radost i nade usred pokajnog perioda. Raspored ključnih bogosluženja u postu izgleda ovako:

Bogosluženje	Kada se služi	Posebna namena
Liturgija pređeosvećenih darova	Sreda i petak	Pričešće osvećenim darovima
Pokajni kanon	Prva i peta sedmica	Duboko pokajanje i smirenje
Akatist Bogorodici	Petak uveče	Molitva i proslava Bogorodice

Kroz ova bogosluženja, vernici grade duhovnu disciplinu. Ona ih priprema za radost Vaskrsa. Pravilno praćenje crkvenih službi upotpunjuje postnu ishranu i dela milosrđa.

Četiri velika posta u pravoslavnoj tradiciji

Pravoslavna crkva poznaje četiri velika posta. Svaki post ima svoju važnost i značenje. Oni pomažu vernicima da se pripreme za najvažnije praznike.

Najstroži put ka Vaskrsu

Veliki post je najvažniji među svim postovima. Traje sedam nedelji. Vrši se kroz molitvu, pokajanje i odricanje.

Vernici se pripremaju za Vaskrs, temelj hrišćanske vere. Ovaj post obuhvata Svetu Četrdesetnicu i Veliku sedmicu. Pravila ishrane su najstrože.

Pripreme za Rođenje Hristovo i drugi postovi

Božićni post počinje 28. novembra i traje 40 dana. On je blaži od Vaskršnjeg posta. Vrši se do Božića.

Pored njega, postoji Petrovdanski post i Gospojinski post. Sva 4 velika posta pokrivaju značajan deo kalendarske godine.

Trajanje, strogost i smisao

Svaki post ima jedinstvene specifičnosti. Razlike u trajanju i pravilima prikazane su u pregledu ispod:

Post	Trajanje	Period	Strogost
Veliki (Vaskršnji) post	48 dana	Proleće	Najstroži
Božićni post	40 dana	Zima	Umereno strog
Petrovdanski post	11–42 dana	Leto	Blaži
Gospojinski post	14 dana	Avgust	Strog

Četiri velika posta dele istu svrhu — duhovno očišćenje i približavanje Bogu. Bez obzira na razlike, svaki poziva na skromnost, molitvu i unutrašnji preobražaj. Posebno, Božićni post i Gospojinski post neguju zahvalnost prema Bogorodici i Hristu.

Kako se posti veliki post pravilno

Pitanje kako pravilno postiti veliki post znači više nego samo da ne jedemo. Post je promena načina života za sedam nedelji pre Vaskrsa. Telo i duša se pročišćuju zajedno.

Evo korisnog vodiča za post. On pomaže vernicima da organizuju svoje dnevne aktivnosti:

• Planirajte posne obroke za celu nedelju unapred.
• Udijeljite vreme za jutarnju i večernju molitvu svaki dan.
• Čitajte Sveto Pismo – barem jednu glavu dnevno.
• Izbegavajte glasnu zabavu i prekomernu upotrebu društvenih mreža.
• Ne osuđujte, ne ogovarajte i ne ljutite se na drugih.

„Post bez molitve je samo gladovanje.” – Sveti Jovan Zlatousti

Da bi pravilno postili, morate znati šta je post i šta nije. Ovo pomaže da razumete:

Pravi post	Pogrešno shvatanje posta
Uzdržavanje od hrane uz molitvu	Samo izbegavanje mesa bez duhovne prakse
Praštanje i pomirenje sa bližnjima	Ogovaranje i osuda drugih dok se posti
Čitanje duhovne literature	Zamena jedne hrane drugom bez duhovne promene
Dela milosrđa i pomaganje drugima	Isticanje sopstvene pobožnosti pred drugima

Ovaj vodič pomaže vernicima da shvate post. Pravilno postiti znači raditi na sebi iznutra, ne samo spolja. Sveti oci Crkve kažu da je važnija promena srca nego tanjira.

Ko razume post u punom smislu, napreduje duhovno. Takav post donosi snagu, ne teret. Vernik postaje spreman za Vaskrs i novu obnovu.

Duhovne dobrobiti posta za organizam i dušu

Veliki post donosi mnogo više nego samo duhovnu korist. On obnavlja naš telo i um na dubokom nivou. Svaka nedelja donosi nove blagodati, od fizičkog pročišćenja do unutrašnjeg mira.

Fizičko pročišćenje kroz posnu ishranu

Već od prve nedelje, naš organizam počinje da reaguje na promenu ishrane. Biljna hrana, bogata vlaknima i vitaminima, pomaže u čišćenju tela. Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da umerenost smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Posna ishrana pomaže u održavanju optimalne telesne težine. Redovne lagane aktivnosti, kao što je šetnja, doprinose boljem osećaju. Do treće nedelje, telo se već prilagođava novom režimu.

Mentalni mir kroz molitvu i meditaciju

Post je prilika za oslobođenje od duhovne lenjosti i apatije. Molitva i čitanje Svetog Pisma donose mentalni mir. Tokom peta nedelje, vernici osećaju duboki unutrašnji preobražaj.

Postom se čisti srce, a molitvom se prosvetljuje um — učenje Svetih Otaca.

Neke od ključnih dobrobiti mogu se prikazati na sledeći način:

Vrsta dobrobiti	Fizička	Mentalna	Duhovna
Početak posta	Detoksikacija organizma	Smanjenje stresa	Pokajanje i poniznost
Sredina posta	Stabilizacija težine	Veća koncentracija	Produbljena molitva
Kraj posta	Obnovljena energija	Emotivna ravnoteža	Bliskost sa Bogom

Jačanje volje i karaktera kroz odricanje

Svesno odricanje razvija mentalnu disciplinu i samokontrolu. Šesta nedelja, poznata kao Cveti, predstavlja vrhunac ovog duhovnog treninga. Vernici u toj fazi poseduju snažnu unutrašnju čvrstinu.

• Kontrola impulsa i želja
• Preispitivanje sopstvenih misli i postupaka
• Razvijanje strpljenja i upornosti
• Svakodnevna borba protiv duhovne mlitavosti

Post je celovit program za obnovu čitavog bića. Telo, um i duša zajedno prolaze kroz proces koji priprema vernika za radost Vaskrsa.

Dela milosrđa i ljubavi tokom postnog perioda

Post nije samo održavanje od hrane. On je poziv na dela milosrđa koji mijenjaju one koji daju i one koji primaju. U našoj tradiciji, post je vrijeme kada vernici pokazuju ljubav, pažnju i brigu jedni prema drugima.

Darivanje nije samo o materijalnim stvarima. Uključuje i vrijeme, riječi utehe i zagrljaj.

Praštanje i pomirenje pre početka posta

Siropusna nedelja je posljednji dan pre Velikog posta. Na taj dan, vernici traže oproštaj od drugih. To je važno jer ne možemo iskreno postiti sa gnevom u srcu.

Pomirenje otvara vrata na duhovno putovanje koje slijedi.

Pomaganje siromašnima i potrebitima

Tokom posta, u Srbiji se organizuju humanitarni projekti za najranjivije. To uključuje prikupljanje hrane, odeće i novca za siromašne i bolesne. Čovekoljublje, organizacija Srpske pravoslavne crkve, je posebno aktivna u ovom periodu.

Solidarnost sa onima koji gladuju

Kada vernik osjeća glad, razumije patnju drugih koji nisu imali dovoljno hrane. Ta empatija pokreće humanitarno delovanje. Od hranjenja beskućnika do pomoći ugroženima.

Oblik dela milosrđa	Primer u praksi	Kome je upućeno
Praštanje i pomirenje	Traženje oproštaja na siropusna nedelja	Porodica, prijatelji, komšije
Materijalna pomoć	Prikupljanje hrane i odeće	Siromašne porodice
Duhovna podrška	Poseta bolesnima i usamljenima	Stariji i bolesni
Zajedničke akcije	Narodne kuhinje i humanitarni bazari	Beskućnici i socijalno ugroženi

Dela milosrđa čine post punim. Bez ljubavi prema bližnjem, post je samo telesna vežba bez duhovne dubine.

Zaključak

Veliki post je važan jer uključuje molitvu, pokajanje i ljubav prema drugima. On nije samo odaustavljanje određenim hranama. To je put ka očišćenju duše i tela, koji vodi ka radosti Vaskrsa.

Kroz post, vernici jačaju svoju vjeru i razmišljaju o svojim vrednostima. Post im pomaže da nađu mir kroz samokontrolu. Pravila posta i bogosluženja pomažu im da se približe Bogu i otkriju duhovno ispunjenje.

Post je temelj za unutrašnje preobražavanje koje ostaje dugo. On postaje sastavni deo života pravoslavnih u Srbiji. Time, post postaje ključ za duhovno raste, više nego samo telesna disciplina.

FAQ

Kad počinje Veliki post?

A: Veliki post počinje nakon Siropusne nedelje (Prošteног nedjelje). To je ponedeljak koji sledi. Datum varira jer zavisi od Vaskrsa, koji se određuje prema pravoslavnom kalendaru.

Početak Velikog posta uvek je 48 dana pre Vaskrsa. Pre samog posta vernici prolaze kroz pripremne nedelje Velikog posta. One ih duhovno i fizički pripremaju za ovaj period odricanja.

Koliko traje Veliki post?

A: Veliki post traje 48 dana. Sastoji se od Svete Četrdesetnice i Velike sedmice. Ove dve celine zajedno čine najduži postni period.

Kako se posti Veliki post pravilno?

A: Veliki post se posti uzdržavanjem od mrsne hrane. To znači da se ne jede meso, mleko, jaja i životinjske masti. Tokom većeg dela posta jedemo isključivo biljnu hranu.

Riba je dozvoljena samo na Blagovesti i Cveti. Veliki petak predstavlja dan najstrožeg posta. Tada mnogi vernici u potpunosti uzdržavaju se od hrane.

Pored ishrane, post podrazumeva i pojačanu molitvu, pokajanje i dela milosrđa. Odlazak na bogosluženja je takođe važan.

Koja su pravila Velikog posta u ishrani?

A: Pravila Velikog posta nalažu da se ne jede hrana životinjskog porekla. Jedemo povrće, voće, žitarice, leguminoze, orašaste plodove i med.

Ponedeljkom, sredom i petkom jedemo bez ulja. Utorak i četvrtak dozvoljeno je kuvanje sa biljnim uljem. Vikendom (subotom i nedeljom) dopušteno je ulje i vino.

Koja su četiri velika posta u pravoslavlju?

A: Četiri velika posta su: Veliki (Časni) post, Božićni post, Petrovdan post i Uspenjski post. Svaki post ima svoje specifičnosti i značaj.

Međutim, Veliki Časni post se smatra najstrožim i najznačajnijim od svih.

Koje su nedelje Velikog posta i šta simbolizuju?

A: Nedelje Velikog posta čine sedam nedeljnih bogosluženja. Svaka nedelja ima posebnu temu.

Prva nedelja je posvećena Trijumfu Pravoslavlja. Druga – Svetom Grigoriju Palami. Treća nedelja Velikog posta – Časnom Krstu.

Četvrta – Svetom Jovanu Lestvičniku. Peta nedelja Velikog posta – Svetoj Mariji Egipćanki. Šesta je Cveti, a sedma je sama Velika sedmica.

Šta su pripremne nedelje Velikog posta?

A: Pripremne nedelje Velikog posta su četiri nedelje pre samog posta. One duhovno i fizički pripremaju vernike za post.

Prva je Nedelja o Mitaru i Fariseju. Druga je Nedelja o Bludnom sinu. Treci je Mesopusna nedelja (poslednji dan konzumiranja mesa).

Četvrta je Siropusna nedelja (poslednji dan konzumiranja mlečnih proizvoda).

Da li je Veliki post samo o ishrani?

Ne, Veliki Časni post nije samo o ishrani. Pravoslavna crkva podcrtava da je post sveobuhvatna duhovna disciplina.

On obuhvata molitvu, pokajanje, čitanje Svetog pisma, odlazak na bogosluženja i dela milosrđa. Bez duhovne komponente, post gubi svoj pravi smisao.

Zašto se Veliki post naziva Časnim postom?

A: Veliki Časni post je najuzvišeniji post u pravoslavnom hrišćanstvu. Naziv „časni” ukazuje na posebnu čast i poštovanje.

On je direktno vezan za četrdesetodnevni post Isusa Hrista u pustinji i pripremu za Vaskrs. Ovaj post je uspostavljen po uzoru na postove velikih proroka Mojsija i Ilije.

Koja bogosluženja se služe tokom Velikog posta?

Tokom Velikog posta služe se posebna bogosluženja. Najznačajnija su Liturgija Pređeosvećenih darova i Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog.

Na petoj nedelji služe se Akatist Presvetoj Bogorodici i posebne posne jutarnje molitve. Ova bogosluženja imaju izrazito pokajni karakter i pomažu vernicima da se dublje posvete molitvi i duhovnom preobražaju.